Московски филмски фестивал предлаже да се обухвати необухватно

Зачудити, то је главно. Тако су решили организатори 33. Московског међународног филмског фестивала који се отврио у Москви у четвртак. У наредних десет дана живот престоничке публике одвијаће се у напетом режиму, који се оправдава једним: жељом да се обухвати необухватно. Мораће да се одабере од 400 филмова из читавог света.

Прво чуђење фестивал је већ изазвао – пре свега код филмских критичара, пошто је отварање форума обележено америчким филмом Трансформери 3. Тамна страна месеца. Почети од холивудског блокбастера? Каква је то уметност? – у недоумици су филмски критичари. Програмски директор Московског филмског фестивала Кирил Разлогов је ипак уверен: светска премијера познатог блокбастера у Москви објашњава све.

То је таква суперсензација која по мени мало зависи од квалитета самог филма. Сви знају шта су то трансформери, сви знају шта је то велики холивудски блокбастер.

Међу 25 програма актуалног фестивала постоје и традиционални, они који су се добро показали: Гала-премијере, где су представљени популарни филмови године; 8 и по филмова – програм посвећен вечном трагању новог филмског језика. Појавили су се и нови, између осталог Дивље ноћи, који Кирил Разлогов карактерише као одабир филмова који се не смеју приказивати у дневно време. Такав филм се не препоручује такође „посебно осетљивим људима“, али обећава „све животне радости“. И прилично неочекивани ракурс фестивала – програм Треће доба.

Као што знате, човечанство нагло стари, говори Кирил Разлогов. Фестивал нема право да стари. Он, напротив, треба да се подмлађује. И увек тежимо да уведемо нову генерацију у његове програме. Али не сме се заборавити на то да је значајан део светског репертоара посвећен људима старијег доба: глумци старијег доба траже добре улоге, режисери желе да праве филмове о себи, а публика старијег доба жели д види филмове о ономе што их брине.

Разуме се, у унакрсној години коју Русија сада одржава са Италијом и Шпанијом, не може се без програма псовећених кинематографији ових земаља. Фестивал је богат и ретроспекциајма, у којима су представљени упечатљиви кинематографски иноватор Американац Сем Пикенпа, још један Американац, мајстор интелектуалног филма Роб Нилсон, немачки докуметариста Вернер Херцог, као и енглеска глумица Хелен Мирен.

А главни програми су, наравно, конкурсни. И њих ће на Међународном филмском фестивалу од сада бити три: уз освнови конкурс и конкурс експерименталног филма Перспективе додат је конкурс документарног филма. Тако да међу наградама које очекују победнике сада има један Свети Георгије више.

Бисером фестивала, по мишљењу Кирила Разлогова, може се унапред назвати Медија форум. Занимљиво је што се у Москви он одржава већ по 12. пут, док се на Канском фестивалу сличан одељак који чини пограничну територију између филма и савремене уметности појавио тек ове године.