Либијска резолуција, француска варијанта

Москва може да постане кључни фактор у либијском регулисању, изјавио је министар иностраних послова Француске Ален Жипе, иступајући у Високој школи економије у главном граду Русије. Он је као и обично подвукао да Француска "испуњава" мисију у Либији строго у оквиру резолуције СБ УН 1973. Ипак, по мишљењу експерата, то тврђење Жипеа не одговара баш превише реалности. Испоруке француског оружја либијским побуњеницима, за шта се сазнало прошлог четвртка, у резолуцији 1973 нису прописане.

За недипломатско понашање Париза саопштио је 30. јуна лист Фигаро. По његовим подацима, Француска тајно наоружава бедуинска племена која насељавају планине јужније од Триполија. Бацају им бацаче граната, противтенковске дириговане ракете, митраљезе и аутомате. Представник француског Генералштаба пуковник тјери Буркхард потврдио је чињеницу падобранских испорука али је прецизирао да су оне ограничене лаким наоружањем и муницијом. А од званичних лица НАТО земаља нико није признао директно чињеницу испорука. Руководство НАТО-а је одмах изјавило: алијанса са тим нема везе.

Руска дипломатија са своје стране истог дана је упутила у Париз одговарајући захтев. О чему је говорио министар иностраних послова Сергеј Лавров.

Русија је упутила Француској захтев поводом веродостојности информација према којима француска страна испоручује наоружање устаницима у Либији. Чекамо одговор. Ако се то потврди, то ће бити грубо кршење резолуције УН, која је између осталог усвојена консензусом.

Запад је објаснио, али некако неубедљиво и трапаво. Испоставило се да уз све поштовање руског става, Москва нетачно тумачи одлуку УН. По речима представника стејтдепартмена САД Марка Тонера, обе резолуције СБ УН – 1970 и 1973 не ометају испоруку материјала за либијску опозицију. А стални представник Француске у УН Жерар Аро изјавио је: испорука наоружања побуњеницима је поштовање 4. тачке документа 1973. Она тобоже омогућава да се игнорише ембарго на испоруку наоружања Либији. Тај став је прописан у параграфу 9 резолуције 1970.

Директор Међународног института за политичку експертизу Јевгениј Минченко, коменатришући за Глас Русије НАТО прецизирања, у оквиру допломатског лексикона није остао.

Мислим да они већ одавно игноришу апсолутно све тачке резолуције и раде оно што сматрају потребним. То је просто језуитска казуистика најнижег нивоа. А убиства многобројних цивила извршена за последње време од стране коалиционих трупа, као то да се објасни? Мислим да то како се Француска осрамотила у Либији, она се тако још никада није срамотила у последњим деценијама.

Судбину Либије треба да решавају сами Либијци. Са таквим ставом Москва се слаже, скори исте речи изговорио је недавно председник Дмитриј Медведев.

Између осталог, испоставило се да је чувена 4. тачка приликом ближег разматрања недорађена. Министар иностраних послова Русије сагласио се да ова тачка заиста омогућава сваком да ради шта жели. Али је подсетио да међународно право не трпи двосмислености. По речима Сергеја Лаврова, као и Русија, тако и Француска и други чланови СБ УН заинтересовани су за то да овај орган издаје јасне документе. Овај систем треба увежбати и договорити се како да се поступа у сличним ситуацијама у будућности.