ОЕБС на европској раскрсници

Седница Парламентарне скуштине СЕ, која се отвара 6. јула у Београду, треба да да нови старт овој институцији. У сваком случају, управо то су кључне речи у њеној главној теми: Јачање ефективности и делотворности ОЕБС-а: нови старт после Самита у Астани. Сиже развија наш аналитичар Петар Искендеров.

Србија с правом домаћина форума намерава да учини једним од кључних питања дневног реда разматрање ситуације око Косова, као и ток истраге злочина везаних за трговину људским органима. Како је сасвим исправно указала уочи седнице представница Србије у Парламентарној скупштини СЕ Сузана Грубешевић, само по себи трговање људима представља један од најтежих злочина против човечности, а трговина људским органима представља крајњи степен ове појаве. Резолуција коју смо предложили помоћи ће земљама чланицама ОЕБС-а да ефикасно уједине напоре за кривично гоњење криминалаца умешаних у то. У том случају ОЕБС може да се солидарише са Саветом Европе у свом захтеву да се спроведе свестрана међународна истрага црне трансплантологије на Косову.

Ипак чак ако се то деси, говорити о новом старту ОЕБС-а као општеевропске организације за сада је преурањено. И главни проблем се састоји у њеном удаљавању од освновних принципа постављених још 1975. године у Хелсинкију, у јеку хладног рата. Тада су на саветовању о безбедности и сарадњи у Европи шефови држава фиксирали такве норме као што је недељивост безбедности у Европи, суверенитет и територијална целовитост свих држава чланиа.

То ипак није омело Запад да активно учествује у распарчавању Југославије, да призна самопроглашену независност Косова, да прогласи за гарант европске безбедности НАТО и да се све активније меша у унутрашње ствари других земаља чији му се системи не допадају. Слична политика не само да се коси са првобитним циљевима ОЕБС-а, већ ствара и директну претњу регионалној безбедности. Осим тога, неефикасност ОЕБС-а и других европских институција доприноси порасту разочарања међу становништвом, развоју националистичких расположења, истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења европске безбеднсоти Европског института РАН Дмитриј Данилов.

Европско грађанско друштво наставља да се са неповерењем односи према власти. Дати ефекат посебно јача у условима финансијско-економске кризе. Зато данас постоје основе да се говори о томе да Европа преживљава систематску кризу, како социјално-културну, тако и безбедносну. И ОЕБС треба да уложи велике напре како за њено превладавање, тако и за сопствени повратак базичним вредностима.

За сада је ОЕБС застао у очекивању на европској раскрсници. Од избора пута ће зависити његова сопствена судбина.