Одбијен захтјев ММФ за докапитализацију банака приватним новцем

Амадеј Алтафај-Тардио, портпарол европског комесара за привредне и монетарне послове Олија Рена, рекао је да су банке боље капитализоване него годину прије те да се о резултатима посљедњег теста отпорности европских банака расправљало са ММФ-ом и да тада нико није изнио приједлог о докапитализацији.

Улагачи нису повјеровали том тесту, па су француске банке предвођене Сосијете Женералом прије неколико дана биле присиљене да доказују да им не пријети несташица новца, а Европска централна банка почела је да купује италијанске и шпанске обвезнице како би спријечила ширење кредитне кризе.

Брокер Центар банке Матко Бошковић сматра да изјаве директорице ММФ-а неће негативно утицати на европска тржишта капитала.

Он истиче да се ММФ већ дуже заузима за строжу регулативу и докапитализацију банака у цијелој еврозони.

Према његовим ријечима, позивање приватног сектора може да се тумачи као њихов покушај вршења притиска на банке ради смањења ризичних и спекулативних улагања, а на тај начин и спречавање неке будуће кризе.

"Улазак приватног капитала, вјеројатно, би значио његово вађење с пуно више пажње, а из цијеле приче избацила би се држава (Француска, Њемачка) која је досад увијек стајала иза великих банка и новцем пореских обвезника гарантовала њихово спашавање те опраштала непотребне ризичне потезе", објашњава Бошковић.

Он сматра, међутим, да је тешко замислити прихваћање сценарија Кристин Лагард све док Жан Клод Трише и Европска централна банка говоре да нема страха од финансијског колапса европских банака.

ЕУ ће због тога сву енергију покушати да усмјери на расправу о увођењу европских обвезница, приједлогу који има јаке блокове присталица и опонената.