Всеволод III „Велико Гнездо“

Кнез Всеволод је био син Јурија Долгоруког – оснивача Москве. Андреј Богољупски је Всеволода заједно с братом Михалком (Михаилом) и мајком протерао у Византију.  1168. године Всеволод се вратио у Русију и учествовао је у многим походима, биткама и политичким комбинацијама. После погибије Андреја Богољупског (1174.) Всеволод је помогао брату Михаилу да освоји Владимир. Од 1176. године, након смрти Михаила, Всеволод Јурјевич је и сам постао велики кнез. Надимак Велико Гнездо Всеволод је добио као глава велике породице. Имао је 12 деце. Своју власт је морао да учврсти у суровој борби. После победа над сопственим рођацима Всеволод се учврстио на владимирском престолу, проширио је границе Владимирске велике кнежевине. Према ростовским бојарима, који су се противили јачању његове власти примењивао је конфискацију њихових земаља и имовине. Већина руских кнезова га је признала за старешину Мономаховича – потомака Владимира II Мономаха. У градовима су се градила нова здања и храмови. Моћ Всеволода III нашла је свој одраз у „Слову о Игоревом походу“. По речима непознатог аутора, његова војска је могла Волгу да распљеска веслима, а Дон да исцрпи шлемовима. Недуго пре смрти Всеволод је нарушио традицију предаје власти давши бразде управљања не најстаријем, већ најмлађем сину. Нарушен је исконски обичај, што је изазвало међусобице и неслогу. После Всеволодове смрти у североисточној Русији су основане феудалне кнежевине. Главним постигнућима Всеволодове владавине историчари сматрају обрачун с бојарима Ростова, који су се супротстављали кнежевској власти, ширење територије Владимиро-Суздаљске кнежевине, изградњу цркве светог Димитрија и Рождественског храма у Владимиру. Летописац говори о његовој религиозности и додаје да је кнез судио истинским и нелицемерним судом. Сахрањен је у Успенској цркви града Владимира.