ЕУ: још једна бирократска структура?

Колективну идеју Меркел-Саркози о неопходности да се хитно формира економска валда ЕУ планира да подржи и шеф Европске комисије Мануел Барозо. Пројекат није неспоран. Аустрија и Естонија, на пример, нису њиме одушевљене, сматрају да појава још једне бирократске структуре није најбољи допринос борби против дужничке кризе. Хладним тушем је полио присатлице пројекта судија Уставног суда Немачке Петер Михаел Хубер. Сличан план је допустив само уз салгасност већине нација, исказану на референдуму, објаснио је он.

И тако, да ли је економска валда благо или још једна бирократизација? Тему разматра аналитичар Сергеј Гук и експерт, шеф сектора Економског института РАН Борис Фрумкин.

Нова структура није предвиђена ни у једном важећем споразуму ЕУ. Значи, мораће да се уносе измене? Како показује претходно искуство, на усаглашавање ће отићи много времена, а ЕУ је и тако у цајтноту. Па и да ли ће бити довољно јединство свих 27 земаља у таквој деликатној сфери као што је успутање суверених права? Од кога ће се састојати: од првих или од другостепених лица? У последњем случају наднационални кабинет ће остати без ауторитета. Што се тиче руководилаца држава ЕУ и зоне евра, они мал те не сваке недеље одржавају састанке и доносе одлуке. Невоља је само у томе што са реализацијом ствар стоји лоше. Националне владе испуњавају обичо само оно што им одговара. Уз то најчешће касне.

Коментар Бориса Фрумкина:

Ова идеја није нова. Она је била изнета још пре кризе 2008. године. Она не умире и стиче реалније црте. И како би се језгро зоне евра очувало, треба спроводити не само заједничку монетарну политику, већ и пореску, финансијску. Неизбежно све ка томе и води. То што за сада ово није формално записано у Лисабонском споразуму нема никакав значај. Тамо постоји став о проширеној сарадњи. Тачније земље које сматрају да могу да иду брже, интензивније, могу да доносе некакве нове форме, ако то не противречи заједничким механизмима и не изазива негативну реакцију других земаља. Постоји механизам зоне евра постоји апарат којим руководи премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер. Он би могао да прошири функције и да преузме на себе економску владу, првобитно, наравно, у зони евра. Зато што су тамо најтешње везе, јединствена валута, група у Европској Централној банци и тако даље. Другог перспективног пута све једно нема. Или зона евра треба да се распадне, или осим монетарне политике треба још да координира, или још боље спроводи усаглашену преску и финансијску политику.

За бившег премијера Белгије Гија Верхофстадта, шефа фракције либерала у Европском парламенту, само економска влада је недовољна. За излазак из кризе он предлаже да се формира Европски монетарни фонд под контролом Европског парламента и да се пређе на емитовање јединствених евро облигација.

Као што видимо, предлога за стабилизацију зоне евра и јединствене валуте у последње време је више него довољно. Повремено се појављује осећај да их је сувише. Страни инвеститори би желели одређеност у економској и финансијској стратегији алијансе. Али са тиме је код европљана очигледни дефицит.