Бити или не бити за часове религије у Русији

До 2013. године у руским школама може да се појави још један обавезни предмет – Основи религиозне културе и световне етике. Предлог да се овај курс учини општеобразовним и салним у свим средњим школама дао је потпредседник владе РФ Александар Жуков. Та изјава поново је изазвала широку дискусију у друштву. Неки експерти сматрају да предмет у актуалном облику не може да буде укључен у школски програм чак као експеримент.

Дискусије о неопходности Основа у Русији се воде више година. Почетком 2000-их тадашњи поглавар РПЦ патријарх Алексије ДРуги уверио је да ученици треба да познају духовне традиције своје земље. Он је навео пример неких земаља Европе где се основи духовне и религиозне културе проучавају и на универзитету. Скоро одмах су се нашли противници овог предмета. Као главни аргумент они су навели прву главу Устава РФ, у којој је речено да је Русија световна држава. Зато у школама није место религиозним часовима. Крај том спору је положио председник Дмитриј Медведев. Пре две године он је потписао указ према којем је од априла 2010. године овај курс био уведен у 19 региона земље.

Предмет се састоји од неколико модула. Онај ко жели да проучава православље, може да посећује основе православне културе и традиције. За муслимане се држе часови основа исламског погледа на свет. О традицији своје духовне културе могу такође да сазнају и јудеји и будисти. Заинтересовани могу да одаберу модел о историји свих религија или часове световне етике. Управо таква подела деце на групе наводи на размишљања о сврсисходноси курса у целини, самтра заслужни учитељ Русије Јевгениј Бунимович.

То је врло сложено питање чије решење није једнозначно. На пример, у Француској су религиозна питања у потпуности одвојена од школе, а у Немачкој, напротив, сличан курс културе и религије се предаје у свим школама. У нашем мултинационалном и мултиконфесионалном друштву треба тражити сопствени модел предавања. Уверн сам да ово питање не треба да се решава исхитрено. Потребна је врло озбиљна експертиза. Јер појављује се велики проблем када децу деле на неке групе. Чак када су она подељена на разреде А и Б често се воде „ратови“ између разреда. А сада ће децу почети да деле и по религиозном, фактички по националном принципу.

Замерке изазива и методика предавања. Руски теоретичар религија Ивар Максутов сматра часове Основа религиозне културе и световне етике сасвим опасним.

Предмет нема никакав заједнички темељ, а принцип предавања ове дисциплине не може да донесе никакву корист. Подела ученика на групе по религиозним преференцама и погледу на свет погубно уноси у школу религиозну диференцијацију. Сада је немогуће учинити предмет обавезним. Јер резултете који постоје данас немогуће је назвати позитивним.

Како би нови предмет ипак доспео у обавезни програм треба да у потпуности променити. Треба склонити религиозне модуле који раздвајају, унети културолошку компоненту, припремити предаваче који ће се добро разумети у историју и теорију не само разних религија, већ и култура. Једном речи, курс не треба да дели, већ да спаја, а за сада тога нема, закључује експерт.