Најважније историјске етапе аутоматске пушке Калашњикова

Конструктор Михаил Калашњиков 1946. године представио је АК-46 на конкурсу Совјетске армије за нови комплекс оружја за метак калибра 7,62 мм (моћнији, него што је пиштољ, али слабији од пушке), а две године касније, у Ижевској фабрици машина, почела је серијска производња нове аутоматске пушке АК-47.

1949. године. АК (аутомат Калашњикова) прихваћен у наоружању СССР-а са две верзије — обична и са преклопним кундаком (АКС).

1959. године. Прихваћене у наоружању модернизоване варијанте АК и АКС са новим оквиром — АКМ и АКМС.

1974. године. Почетак производње аутомата АК-74 са мањим калибром — 5,45 мм и његова преклопна верзија.

1979. године. Почетак производње аутомата АКС-74У (скраћени).

1991. године. Пуштен аутомат АК-74М са пластичним кундаком који се преклапа на страну – последња основна верзија, која почиње да се користи у наоружању Руске Армије почетком 90-тих година. Његове техничке карактеристике: дужина — 934 мм, тежина — 3,6 кг, брзина паљбе — 650 метака/мин., капацитет оквира — 30 метака, метак — 5,45х39 мм, почетна брзина зрна — 900 м/с, ефикасна даљина паљбе — 450-500 м.

1995. године. Развијен аутомат АК-101 — верзија за извоз АК-74М за иностране метке.

1997. године. Добијен патент за аутоматску пушку Калашњиков (светски патент издат 1999. године).

2000. године. Представљени аутомати АК-107 и АК-108.

2009. године. "Рособоронекспорт" је објавио израду 200-те серије аутомата.