Удри десно, удри лево: казнени ударци по европској демократији

На дан независности Пољске 11. новембра немачким анархистима заједно са пољским друговима пошло је за руком да приреде краткорочни аншлус Варшаве. Сада се може сматрати да је главни град Пољске уверено ушао у интернационални простор на којем одавно опробавају мишиће слајерси антиглобалистичких покрета разних нијанси. Као што се зна, овог пута разрачунавали су се ултра-леви у међународном саставу, и локални ултра-десни из Национално-радиланог табора заједно са Општепољском омладином. Ипак дубинске разлоге дате туче експерти виде не у антиглобализму десних и левих организација, већ у системској кризи европског социјално-политичког уређења.

Сасвим је очигледно да је реч о глобалној радикализацији већине покрета са знаком ултра. При томе многи експерти политиколози истичу да ако је сасвим недавно, почетком светске финансијске и економске кризе, у Европи могао да се види успон управо националистичких, расистичких и антимигранстких покрета, сада се оштрина протестних расположења премешта у област социјално-економских противречности. Директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Каргалицки у интервјуу за Глас Русије истакао је:

Сада се може говорити о томе да се ситуација помало променила и да су у врло великој мери почели да јачају леви радикални покрети, који захтевају системске промене. Тачније, људима је постало јасно да главни проблем није у миграцији, не у некаквим особеностима менталитета дошљака, главни проблем је у самом систему који ствара сличне кризе и конфликте. Али и осим тога постало је јасно да разлике у менталитету западних, источних, северних и јужних народа нису толико велике као што се чине на први поглед, много су озбиљније управо економске противречности између врха и дна.

Борис Каргалицки самтра да се у Западној Европи заврашва срећно време када је било могуће очувати у извесној мери социјалну државу при истовременом постојању слободног тржишта. САда се испсотавља да слободно тржиште не само да убија социјалну државу и смањује социјална права, већ и значајној мери ограничава и демократију. Европске владе, говори Каргалицки, у суштини именују финансисти, зато су бирачи лишени праве слободе избора – нуде им да гласају за оне који ће реализовати одлуке већ донете без сваког учешћа становништва.

Многи експерти виде одређену сличност између узрока арапске револуције и периодичних туча које у Европи приређују антиглобалисти. Тако Каркалицки истиче да се исламске тенденције мало разликују од европског конзерватизма и у принципу представљају локалну форму оне политике коју у Старом Свету води вечина владајућих центристичких странака.

У насталој ситуацији, прогнозира наш експерт, у Западној Европи сазревају велики политички потреси, у току којих су могуће озбиљне социјалне промене и смена европских институција демократије.