Изостала помоћ за осумњичене Србе

Васколика тадашња бука и ударање у прса тек су искамчили сто хиљада марака колико су у влади Александра Џомбића процијенили да је довољно да им покрије образ. Али финансијска интервенција десила се једном, а Срби оптуженици пред Суд БиХ приводе се скоро свакодневно. Њихове породице, као и оне чији су најближи или још у Шевенингену или размјештени по бјелосветским затворима са правоснажнмим пресудама на десетине година, остали су препуштени сами себи , без било какве помоћи друштвене заједнице и институција у РС. Углавном сами сносе не мале трошкове одбране и честих путовања. Адвокати који заступају осумњичене тврде да је одбрана ових људи спала тек на њих неколицину плаћених у овим случејвима, који су сочени са проблемима извођења и проналажење доказа, а помоћи, посебно оне систематичне и ораганизоване, ниоткуд. Суд БиХ плаћа свједоцима само путну карту, а све остало пада на терет оптужених који су у притвору и без посла годинама, запостављени од свих. Илустративан је примјер породице Милорада Шкрбића, који се пред Судом БиХ процесуира за ратни злочин на Корићанским сјенама, која је од Фонда помоћ тражила прије четири мјесеца и да још није добила ниједну марку. У Фонду за помоћ оптуженика пред хашким и судом БиХ се правдају да помажу колико могу. - Прошле године успјели смо да ријешимо само неколико случејева, јер средства са којима располажемо нису довољна за све. Поред породица хашких оптуженика имамо и ратне војне инавлиде, борце у социјалној потреби, правда се Мико Шкрбић, представник Фонда иако би тај организација намјенски требао бити усмјерена искључиво на помоћ породицама оних који су у некој од фаза судских процеса пред судом у Хагу или Сарајеву. Премијер РС Алекснадар Џомбић још раније је обећао да ће Фонд „Помоћ“ у овој години добити нова средства не прецизирајући износ. Тако се испоставило да би солидарна и институционална савјест и Фонд „Помоћ“ могла функционисати само када би се по један Младић испоручивао сваког мјесеца.