Какви духови тренутно колају Европом?

У земљама које су некада чиниле блок Варшавског уговора и бившим балтичким републикама СССР расте утицај десних снага. Европски новинари и аналитичари пореде актуални распад политичких снага у Источној Европи са ситуацијом 30-их година прошлог века када су тамо превладавали ултрадесни режими. А узрок за то експерти су склони да виде у актуалном моделу либералне демократије. О неким детаљима тог феномена у материјалу Никите Сорокина.

Прашка декларација од јуна 2008. године одобрена у ЕУ, као да је дала нови подстицај тенденцијама да се изједначе нацизам и комунизам, а бивши сателити СССР добили су могућност да се врате у епоху 30-их година. Таква мисао стоји у једном од чланака шпанског листа Ла Вангуардија.

Тежња да се поистовете два вида тоталитаризма постала је једна од претпоставки клизања неких источноевропских земаља у крајње десни политички спектар као што је редовно одавање почасти локалним ветеранима СС на државном нивоу у прибалтичким земљама. Годишњи интернационални слетови ултрадесних у Будимпешти на Дан славе 11. фебруара, приређени поводом датума заузимања мађарске престонице од стране совјетских трупа крајем Другог светског рата. Примера који потврђују ову тенденцију има много. Растућа привлачност нацизма у државама бившег Источног блока између осталог у Европи у целини везана је са све већим разочарањем у либералну демократију, уверен је генерални директор Центра за политичку коњуктуру Сергеј Михејев. У интервјуу за радиокомпанију Глас Русије он је подвукао:

Либерални модел који је Запад подстицао у прилично дугом периоду све више показује своју неефикасност и неспособност, између осталог на отпор. У земљама бившег Источног блока то је изражено још упечатљивије. Практично све земље Источног блока које су ушле у ЕУ, прошле су кроз етапу тешке кризе, деиндустријализацију, распад индустријске производње. То је на природан начин изазвало пад стандарда, социјалног самопоуздања, депресију и слично. У тој ситауцији разочарање у европски либерализам појављује се овде још више него у земљама старе Европе и тежња ка строжијем реду прилично је природна реакција.

Ултрадесничарска расположења у Европи такође значајно јача практично неконтролисана масовна миграција исељеника из Африке и Азије на континент, наставља експерт. Принципе европске толеранције прилично цинично користе мигранти у своју корист. На крају Европа не асимилује дошљаке, већ напротив. Уз све то мигранти одузимају локалном становништву велики део радних места. То такође сасвим логично може да стимулише европљане ка покретима у национално оријентисаном, десном радикалном правцу, сматра Сергеј Михејев.

Испада да европски модел либралне демократије, рушећи традиционалне основе друштва, гура га у десну страну.