У РС закон није исти за све

Тако су још прије три године фискализацијом обухваћене све дјелатности па се фискални рачуни већ одавно издају и у приватним амбулантама, здравственим ординацијама или клиникама. Али само је у Републици Србској могуће да идентичне услуге у истој професији не подлијежу истом третману, јер су здравствене установе у државном власништву изузете од обавезе фискализације. Закон их није изузео, али јесте министар здравља Ранко Шкрбић који је и у овој ситуацији демонстрирао да је изнад закона. Тако већ три године имамо праксу у којој једни подлијежу фискализацији, а других се то и не тиче. Када одете код доктора у приватној пракси – добићете фискални рачун. Када исту услугу добијете у државној медицинској установи фискални рачун нећете добити. Рачуни су не издају, а ресорно министарство се испрсило у заштиту државне медицинске праксе и безакоња умјесто да проведе оно што је дефинисао закон за све. Давно су сви рокови пробијени и очигледно је да ни ове године на том плану неће бити новина. Министарство здравља и социјалне заштите користи једно те исто излизано и потпуно неувјерљиво објашњење за овакву врсту самовоље. Прво је да новца за фискализацију нема, а потом да је у здравственом систему процес плаћања много сложенији. И док јавни сектор изналази разлоге да отеже са примјеном закона о фискалним рачунима, у приватним амбулантама, од када се почело са примјеном закона, фискални рачуни се издају уредно. Доктори који имају приватне амбуланте тврде да је контрола честа, а евентуалне казне ригорозне. Али, ни њима није јасно зашто закон није исти за све. Сва друга оправдања по њима су смијешна и неувјерљива јер ако приватне амбуланте и клинике морају знати како издати фискални рачун за здравствене услуге како да је то комнпликовано само у државном сектору. Али, што је обавеза за једне, за друге је произвољност. Није искуључено да је неко у контексту ове неравноправности упутио апелацију Уставном суду јер овдје се ради управо о тој материји. Да ли смо сви једнаки пред законом како то тврди Устав, а оспорава Шкрбићева пракса.