У госте шумском човеку

За јетијем се и даље трага. На Уралу се припрема експедиција на северо-исток региона, како би се нашли знаци боравка снежног човека у том региону. Сведочења локалних становника, као и резултати претходне међународне експедиције на Алтају уливају учесницима похода веру да ће загонентно биће бити пронађено.

Још средином 20. века почела су да се појављују саопштења о сусретима са чудним бићима у региону Северног Урала, затим је сведочанстава о сусретима постало мање. Ипак прошле године хуманоиди су се активизирали: мало-мало па на њих наиђу ловци, проналазе отиске огромних стопала, налазе прегршт непознате длаке. Могуће да ће се у току експедиције утврдити истинска природа човеколиких бића, сматра учесник предстојећег похода Алексеј Комањев. Он је убеђен да им највише одговара назив шумски човек.

Сматрамо да то што се назива тибетском речи јети, мада је и јасно, није коректно. Снежни човек наводи на помисао да овај човек живи или у снегу, или се појављује само зими, што је крајње нетачно. Шумски човек, по нашем мишљењу, назив је који више одговара, зато што се на нашем терену види управо у шумама. А човек – зато што не личи ни на медведа, ни на неку другу звер: најближи је маљавом хуманоиду.

На јесен прошле годиен длаку таквог хуманоида у једној од пећина Алтаја пронашли су научници из 5 земаља – САД, Канаде, Шведске, Естоније и Русије. Проучавањем артефакта позабавили су се зоолози и генетичари из Сантк-Петербурга. По својој структури длака „духа тајге“, како га називају локални ловци и америчког бигфута, нађена много раније, подударила се. Између осталог, истраживања су вођена методом електронске микроскопије, која није потпуно тачна, појашњава доктор биолошких наука, научни сарадник Центра за еколошку безбедност РАН Валентин Сапунов.

На данашњи дан веродостојнији су подаци ДНК. Овде такође постоји извесна нејасноћа. Као прво, материјала је мало. Али нешто се може рећи. После неколико серија истраживања, код Американаца и код нас, добијен је прилично занимљив резултат: ДНК овог бића практично се не разликује до ДНК разумног човека.

Разлике, по речима научника, чине мање од 1%. Ради поређења, бића најближа човеку – човеколики мајмуни, разликују се од нас по генотипу за 1-2%. Истина, сматрати изведену генетску анализу стопостотном такође није исправно. Чистоћу експеримента, сматра професор Сапунов, могли су да наруше сами истраживачи, па и длака је материјал који даје мало информација.

Не можемо прилично прецизно према длаци да одредимо у који биолошки вид спада то биће. Може се одредити само у границама подкласе. А по ДНК, ако буде више материјала, макар кап крви и неколико десетина власи са кореном, већ би могло да се каже тачно. За сада резултат није коначан.

Могуће да ће нова експедиција на Урал приближити разоткривање ове тајне. Њени учесници ће кренути трагом шумског човека на лето, отприлике почетком јула. Да ли ће бајка постати реалност, време ће показати.