На резолуцију Генералне скупштине УН у Сирији одговорили ескалацијом насиља

У Сирији су на резолуцију Генералне скупштине УН одговорили још једном експлозијом на гасоводу у Хомсу и новим артиљеријским гађањем овог града који делимично контролишу групе наоружане опозиције.

После почетка нереда минирање цевовода у Сирији дешава се редовно. Последњи инцидент десио се одмах после позива Генералне скупштине УН да се прекине насиље. После експлозије започео је јак пожар у Хомсу.

Минирање магистралног нафтовода 15. фебруара био је сингал за почетак јуриша владине армије на суседни град Хаму и предграђе Дамаска- регион Барза. И овог пута сиријска армија је почела офанзиву на Хомс после терористичког акта на гасоводу. По саопштењима западних агенција, гађање Хомска је најинтензивније у последње 2 недеље. Владине трупе користе оклопну технику, минобацаче и друго тешко наоружање. Од почетка месеца у пуцњави је погинуло већ неколико стотина људи. Опозициони лидер Хади Абдула изјавио је да је ниво насиља од стране власти достигао крајњи, раније невиђени ниво. Власти понављају да су приморане да реагују на дејства наоружаних терориста.

Увече 16. фебруара резолуција Генералне скупштине УН осудила је насиље у Сирији. Међутим она је положила сву кривицу за погибију цивила искључиво на Сиријску војску. Иступајући после гласања, руски представник Виталиј Чуркин изјавио је:

РФ је предложила неколико поправки. Суштина најпринципијелнијих сводила се на неконфликтне и разумне захтеве свим опозиционим снагама да се ограде од наоружаних групација. А тим групацијама да прекину нападе на стамбене четврти и дравне установе. Као и да се прекине гађање градова и да се владине трупе повуку из насељених места. Наше поправке нису биле узете у разматрање. У тим условима РФ није имала други излаз, осим да гласа против.

Генерална скупштина УН подржала је позив Лиге арапских држава да Башар Асад да оставку. Русија сматра овакво постављање питања неприхватљивим. То је подвукао министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров.

Углавном ми стојимо пред једноставним избором: ако водећи чланови међународне заједнице буду тражили смену режима као прелиминарни услов за све остало – то је пут ка правом грађанском рату са непредвидивим последицама. То уверење сам понео из посете Дамаску.

Могу ли се стране сести за преговарачи сто? Све је још могуће, убеђен је експерт Института за оријенталистику РАН, бивши амбасадор Русије у Либији Алексеј Подцероб.

Да, могу, али ради тога је потребан притисак на обе стране. Русија је свој део задатка испунила. Лавров и Фрадков су, налазећи се у Дамаску, предложили да се одржи састанак у Москви. И Башар Асад је на то пристао. Сада треба извршити притисак на опозицију, у првом реду на страну, како би она пристала. Али западне државе то одбијају да учине.

Руски експерт је убеђен: западни партери одбацују руски план не само зато што не желе да дају Москви да заради политичке поене.

Постоји још један фактор. Нафта. Ирак и Либија, земље произвођачи нафте, постале су објекат западне интервенције. Иран, коме се стално све више прети, такође је произвођач нафте. У Сирији нафте нема тако много, али по саопштењима Американци су вршили сондирање региона на граници са Ираком из космоса. Тамо су нађене велике резерве нафте. Зашто да се не присвоје?