Немачка: брак из интереса

Нагађања ко ће заузети председничку фотељу у немачкој завршена су пре него што су започела. Кандидат је пронађен, подршка на гласању у парламенту му је скоро стопостотна. Мада још прошле недеље ситуација је била далеко од ведре. Против кандидатуре ванпартијског теолога Иоахима Гаука поново су иступили демохришћани на челу са канцеларом Ангелом Меркел. За Меркел се појавила дилема: или да ризикује да се распадне владина коалиција, или да испољи попустљивост и да пристане. Последња варијанта се показала као боља.

Са председницима Немци никада нису имали среће. Историја се сећа првог послератног председника Немачке Теодора Хојса. Политичар сасвим достојан, али са једном спецификом: као посланик рајхстага гласао је 1933. за Хитлеров закон који је претворио рајх, по речима филозофа Карла Јасперса у злочиначку државу. За његовим наследником Хенриком Либјеом такође се вукао реп из прошлости: учествовао је у изградњи концентрационих логора. Иза њих је уследио низ како неумрљаних у прошлости политичара, тако и оних који су били јуришници и носили партијску књижицу НСДАП. Претпоследњи у датом тренутку шеф државе Хорст Хелер прекорио је учеснике рата у Авганистану, приметивши код њих не бригу о демократији, већ интересе бизниса. Нападнут за такву јерес са свих страна, он је сматрао да треба да напусти дужност.

Како ће се одразити и да ли ће се одразити актуална прича на престиж странке Ангеле Меркел међу бирачима? На ово питање удговара угледни германиста, главни научни сарадник Европског института РАН Игор Максимичев.

Причу око Вулфове оставке очигледно је исценирала десна штампа, пре свега концерн Ширингера. Вулф је био сасвим пристојан председник Немачке. Прекоревања на његов рачун су углавном смешна. Али то је већ окренута страница у историји. Гаук је позната личност. У том погледу што је заклети противник свега што је везано са Немачком Демократском Републиком. Његова слава „оног који прожидре комунисте“ гарантује да права и интереси источнонемачког становништва неће бити узимана у обзир код будућег председника.

За канцелара Меркел трешко да ће то имати било какав озбиљан значај. До избора је још далеко и тешко је претпоставити како ће се развијати догађаји. Мислим да ће најважније за даљу судбину Меркел бити то како ће она изаћи на крај са кризом у ЕУ. Брзо решавање питања ко ће бити председник вероватно иде на руку Меркел. Пошто је за њу најважније да сачува коалицију, да не допусти кризу владе. Спречен је дуготрајни период тражења новог кандидата за председничку дужност. Демохришћани сада немају човека кога би она могла одмах да уведе у битку и који би био у стању да мобилише симпатије већине политичких снага.

У исход гласања о кандидатури Гаука у Федералној скупштини може да се не сумња. Тим пре што се лобирање Гаука у датом случају подудара са јавним мњењем. По последњем анкетирању, овог кандидата на председничкој дужности жели да види 54% Немаца. Муњевито решивши овај сложени по себе проблем, Ангела Меркел сада може без ометања да се позабави европском кризом.