Нови круг турчења

 Пише: Недим Јахић

 Не чуди због тога да нигдје другдје на Балкану не можемо видјети толики ниво удаљавања умних глава од колективног идентитета којем припадају по поријеклу, као што је случај код Бошњака. И шта друго остаје до стид, када нелегитимни политички вођа преда цијели народ, онако у свом маниру, са извалом да је „Ердоган наш заједнички лидер!“

Можда тако и треба бити. Остати разломљен између два иденитета - бошњаштва и босанства, који се све више идеолошки сударају и све су мање компатибилни, док нечујно корачају према коначном расколу. Посљедица је то стратешког разарања идеје идентитета који се не би темељио на религији, већ на везаности за земљу и простор који дијеле са другим људима и народима. И не само да то непосредно разара Босну и Херцеговину, већ фрустрирани немогућношћу да направе бантустан и своју националну државу, за домовином трагају у далеком Истанбулу, по коју је ових дана отишао и „највећи син“.

Да се разумијемо, Бакир Изетбеговић је изабран за члана Предсједништва Босне и Херцеговине из реда бошњачког народа са нешто мање од 163 000 гласова. Двоструко више гласова је однио Комшић, а када се сви резултати саставе, чини се да је Изетбеговић једва узео четвртину бошњачких гласова. Па ипак, будале су увијек гласније од тихе већине, што је и њему отворило простор да у Турској прави рачун без крчмара. У чије име Бакир говори? Ничије, те га као марионету и треба препознати.

Представник никога, који са оном својом очајном дикцијом и никаквом структуром говора, опстаје као врашки способан изрећи свакакве глупости у потпуном одсуству икакве свијести о посљедицама. Није се ни поштено ознојио док је у пар ријечи потврдио све оне тезе које негатори права и идеје постојања Бошњака понављају посљедње двије деценије. Отворио је Бакир нови круг турчења, уз незапамћен напад на суверенитет и бит постојања Босне и Херцеговине.

Његова изјава је веома озбиљна и опасна за све оно што би, они који воле ову земљу, сматрали вриједним одбране и дизања гласа. У коначници, остаје нам грађанска одговорност да реагирамо на иступе разноразних церића, изетбеговића, зукорлића и сличних, којим је тишина јавности допустила да говоре у име свих.