Министар Селман за хрватске медвједе плаћа по 11.000 евра

Кроз ту процедуру очекује се постигнуће које би утемељило дијељење правде у БиХ по правним, а не етничким или политикантским критеријима. А тај деликатан и на успјех сасвим неизгледан задатак Република Србска повјерила је министру са најдужим континуитетом у фотељи министарства правде, Џералду Селману. И сама та чињеница доволно је онеспокојавајућа, али није једини разлог за бригу око крајњег исхода структуралног дијалога. Контроверзе које су се појавиле око недавне Селманове посјете Бриселу, а у функцији припрема наредне сесије струтуралне дебате одвијале су се на фону оптужби о наводном лобирању. Испоставило се, међутим, да су оптужбе неутемељене, јер бенигни министар никоме ништа није ни сугерисао, нити је некога наговарао да прихвати његови стручну аргументацију. Умјесто тога, Селам је друштво у Бриселу увесељавао ловачким причама из којих су присутни могли да чују да наречени министар, страсни ловац, своју пасију не упражњава у сопственој земљи него у оближњем иностранству, у Хрватској. Није Селман, као и сваки примитивац и новокомпоновани месија, пропустио прилику да се похвали као је у протекла три мјесеца одстрелио два хрватска медвједа. Остало је нејасно да ли су од руке тог праведника страдали капиталци, али цијена коју је Селам платио за ту забаву може се подвести под омањи капитал. Наиме, сваки медвјед, према хрватском цјеновнику, плаћен је по 11.000 евра што у збиру даје пристојну сумицу од 22.000 евра или, ако је лакше за рачунати, 55 просјечних плата у земљи ну којој је Џералд министар. А и ти, што би рекао Шојић, еврићи, преливени су у џеп на министровој ловачкој одори, преко буџета, из џепова грађана. Истовремено док Селман тамани медвједе по Хрватској организовани криминал у РС и они који га персонификују, има статус бијелог медвједа , потпуно заштићеног од било каквог гоњења, јер су у режиму апсолутног ловостаја и тако ће бити све док је вјечити министар правде на тој функцији. Селман , наравно и нажалост, у томе не види никакав структурални поремећај у правосуђу у коме се, како се незванично може чути, функција судије основног суда на коруптивном тржишту може набавити за 15.000 марака. Отуда је сасвим извјесно да никакав структурални дијалог неће оздравти ово друштво. Једина терапија која даје неке изгледе је лустрација.