Геноцид на оптуженичкој клупи

Уставни савет Француске прогласио је да основном закону земље не одговара нацрт закона о кривичној одговорности за порицање геноцида Јермена. Питање је коначно прешло на унутарполитичку раван захваћену предизборним страстима које се усијавају у земљи. А најважнија оштећена страна је изгледа француски председник Никола Саркози коме су потребни гласови неколико стотина хиљада Јермена. Али истовремено он очигледно није заинтересован за конфликт са Уставним саветом. Савет је јасно изјавио да нацрт закона који је предложила владајућа странка представља неуставни напад на слободу говора. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Ситуацију око усвајања закона заоштравају два кључна фактора – предизборна председничка кампања у Француској и све већа геополитичка активност Турске која је већ поздравила одлуку Уставног савета.

Али заоштравање конфликта око закона о геноциду само је једна од последица огромног броја проблема које су изазвали међунационални и међуконфесионални конфликти, територијални спорови, борба за прекрајање сфера утицаја. Све то и даље врши дестабилишући утицај на међународне односе. Шта више, управо последњих година види се ренесанса регионалног супарништва. Одатле и проистиче бујица узајамних примедби о најразличитијим питањима – посебно када је реч о болном свођењу историјских рачуна и нежељи да се саслушају аргументи друге стране и норме здравог разума – приметила је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.

Слично неразумевање изазива мржњу све до идеје уништења. Ако не схваташ моје аргументе, тебе треба уништити. Ако се не потчињаваш спољном притиску, такође те треба уништити. Нажалост, оваквом простом, али крајње опасном логиком руководе се стране у многим данашњим геополитичким конфликтима – како замрзнутих, тако и ужарених. Довољно је сетити се усијања страсти које и даље бесне око балканских или закавкаских проблема. И дестабилишућу улогу у том питању играју понекад водеће државе које исповедају двоструке стандарде и прате сопствене циљеве, далеке понекад од историјске истине, и норми савременог права. Иста та Француска данас је приморана да узима у озбир став Турске како не би нарушавала јединство Северноатлантске алијансе и не би се лишавала подршке у сиријском или иранском питању.

За сада је јерменска заједница у Француској већ обећала да ће наставити митинге са захтевом према властима земље да се ипак усвоји закон. А председничка канцеларија је ставила на знање да је Никола Саркози спреман да поново да парламенту нацрт закона, истина, већ узимајући у обзир мишљење Уставног савета.