Југоносталгија хара Балканом

У истраживању Европског фонда за Балкан, које је обављено од 25. септембра до 17. октобра прошле године, учествовало је више од 2.000 људи рођених 1971. године који припадају посљедњој генерацији Југословена, као и они рођени тачно 20 година касније, који се не сјећају ратова, сукоба и распада старог система. Истраживање је проведено у БиХ, Хрватској, Македонији, Црној Гори и Србији ( и Косову) и Албанији.
Према резултатима које је представио Срђан Богосављевић из Ипсос Стратеџик маркетинга, повјерење у припаднике других народа код већине испитаника је на веома ниском нивоу. Већина њих, са изузетком становника Хрватске, Србије (тј. са Косова), и припадника старије генерације Хрвата у БиХ, сматра да би живот био бољи да је СФРЈ опстала са истим политичким системом и односима између република као за вријеме владавине Јосипа Броза Тита.
Осим старије генерације Срба у БиХ и у Србији, већина испитаника ипак сматра да је распад СФРЈ био неизбјежан. Већина из обје генерације, осим оних који живе у Хрватској и Србији, подржава чланство или процес уласка своје земље у Европску унију.
Против чланства у Унији је у Хрватској 33 одсто генерације посљедњих Југословена, и 44 одсто рођених 1991. године. У Србији се тако изјашњава 47 одсто старије генерације, и 48 одсто рођених 20 година касније.
Већи број припадника посљедње генерације Југословена у Хрватској, Македонији, Србији и БиХ сматра да су шансе за запослење, економска сигурност и животни стандард били бољи у вријеме њихових родитеља.
Истраживање показује да припадници обје генерације нису много путовали у ЕУ, а изузетак је Хрватска, гдје је већина испитаника у више наврата посјетила земље Уније.
У могућност распада ЕУ вјерује већина рођених 1971. године у Хрватској, Србији, Македонији, као и Срби у БиХ, док су млађе генерације оптимистичније када је реч о будућности ЕУ.
Највећи број испитаника сматра да дијели културу са другим земљама западног Балкана, или је барем амбивалентно према том питању, преноси "Блиц" - интернет издање.
Срна