Изгубљени рат?

Информациони портали на Интернету ових дана шарене се од вести из Мексика – земље где је наркобизнис у процвату. Изазива на пример вест да локална наркомафија из државе Мичоакан сасвим отворено и нашироко прославља годишњицу свог формирања, а хапшење уз примену оружја могућег вође наркокартела Халиско-нова генерација Ерика Валенсија у престоници државе Гвадалахаре Сапопану провоцирало је нереде. То је била права битка са припадницима криминалних банди на улицама града. Гувернер државе је морао чак да се обрати преко друштвених мрежа грађанима са молбом да сачувају мир.

Првог марта мексичкој полицији је пошло за руком да ухапси лидера још једног картела Рука са очима Маркоса Фернандеса Мартинеса по надимку Команданте, који је контролисао незаконити промет наркотика у Мексику и околини. У саопштењима из Мексика наводи се жалосна статистика о резултатима оружаних сукоба наркомафије између себе и са снагама федералне владе. По званичним изворима, у последњих 6 година погинуло је око 50 хиљада људи.

Оружани криминал је уобичајена ствар. А метак је једина промаја за Латинску Америку, пише на Интернету становник Мехика Лео Масиељ Санчес. Он наставља: Ако се упознамо са рејтингом земаља по броју насилних смрти од наркомафије, лако ћемо се уверити да је првих десет места сигурно латиноамеричко. Аутор, анализирајући насталу ситуацију изводи закључак да је у Мексику актуелни талас насиља директна последица рата који су власти земље објавиле трговини наркотицима. Последња је увек била нужно зло за Мексико, притиснут заједно са осталом Централном Америком између највећих светских произвођача и потрошача наркотика – Јужне Америке и САД. Чак је председник Фелипе Калдерон у недавном интервјуу назвао САД извором наркотичког криминала у земљи, подвлачи Лео Масиељ Санчес.

Говори један од угледних руских експерата у сфери борбе против трговине наркотицима генерал-потпуковник Александар Михајлов.

Ова кореспонденција даје основе да се тврди да су коначно латиноамеричке земље почеле да обраћају најозбиљнију пажњу овом проблему. Није тајна да су рецимо Колумбија, Боливија и Мексико који у класичном смислу нису произвођачи наркотика, постали буквално таоци међународног промета наркотика. Преко Мексика води главни пут ка северном суседу – САД. А одатле назад се врше испоруке оружја и криминалног новца за банде трговаца наркотицима.

Очигледно још много снаге ће морати да уложе власти Мексика ради ликвидације трговине наркотицима. По мишљењу нашег експерта, посебну пажњу треба поклањати овде пре свега подизању стандарда становништва које због недостатка средстава попуњава редове наркомафије.