Његош и закон као нове „жртве“ ове власти

То је обећао јуче у Сребреници као уступак за прекид бојкота двадесетак дјеце у тамошњој основној школи „Петар Петровић Његош“, којима су родитељи напречац забранили одлазак у школу, између осталог, због таквог „непримјереног“ имена које је изнедада почело повређивати њихову етничку припадност. Истина, табла са именом темељног пјесника србског језика, али и универзалног значења, неће бити скинута одмах, али након распуста је то извјесно. Касиповић је великодушно пристао на уцјене које су мотивисане приземним политикантством са још приземнијим циљевима и то баш у вријеме када се захтијева промјена Изборног закона само у случају Сребренице, да би се, мимо свих демократских начела, резервисало мјесто начелника искључиво и само за Бошњаке. Касиповић је, на жалост, пристао на злоупотребу дјеце, али се сагласио и да „штрајкачи“ дио образовног програма проводе по моделу - Тузланског кантона. На тај начин је вајни министар на мала врата промовисао модел двије школе под једним кровом, па чак и у једном разреду. Тиме је нарушен суверенитет образовног процеса у Републици Србској и утабан пут по коме свака етничка група која има пет основаца може за себе тражити изузеће од утврђеног образовног програма. Касиповић је још једном демонстрирао своју нагодност ка стишавању буре у чаши воде без обзира на дугорочне посљедице које могу проистећи из овакве недосљедности и кршења закона које је сам инаугурисао.