Кина: политички плурализам заједно са новом „културном револуцијом“
Кина је почела да говори о политичким реформама не због бојазни од „јасминске револуције“ о угледу на арапске и не под притиском Запада. Без плурализма он ће изгубити све што је постигао. Тако су руски политиколози и експерти прокоментарисали изјаву рпемијера Дражвног савета Кине Венга Ћијабао о томе да су Кини потребне политичке реформе, која је постала светска сензација. Иначе може да се понови трагедија „културне револуције“ из епохе Мао Це Тунга.
Интересовање Запада за ову изјаву кинеског руководиоца постакло је то што после конгреса Комунистичке партије Кине он одлази са партијске дужности. Конгрес је планиран за јесен ове године. Међутим политиколог Денис Тјурин оценио је изјаву Венга Ћијабаа не као револуцију у политичкој свести, већ пре као предстојећи задатак штафетне палице.
Не треба преувеличавати значај речи Венга Ћијабаа о неопходности политичких реформи у Кини. Углавном реч је о наставку политике. Вероватно то је и порука новом руководству земље да настави политику благих, доследних реформи. Циљ је да се у Кини формира политички плуралистички систем новог типа. Сада се кинеско руководство суочава са тим да је формирана нова генерација младих људи. Они имају прилично високе приходе, користе се Интренетом, добро говоре енглески, занимају се за страну штампу, имају могућност да посећују тајванске сајтове. Наравно, у тим условима унутрашњи развој Кине захтева ублажавање политичког уређења.
Експерт је признао да Кина има низ оштрих социјалних противречности. Међутим он није склон да их хиперболише, као и демонстрације различитих слојева кинеског становништва за заштиту сопствених економских интереса. Експерт је назвао не сасвим адекватним покушаје низа западних медија да повежу обећања Венга Ћијабаа да ће наставити политичке реформе са бојазнима од избијања „јасминске револуције“ у Кини попут промена у Северној Африци и на Блиском Истоку.
Са своје стране, руководилац Центра за истраживања Истока у оквиру Дипломатске академије МИП РФ Андреј Володин је искључио да је окрет Венга Ћијабаа у страну плурализма учињен под притиском Запада.
Кина је велика земља која се никада није оствртала на Запад, која живи по свом нахођењу и са својим интересима. Она постепено почиње да прелази са једне парадигме политичког развоја на другу. Овај прелаз ће бити постепен, праћен малим, али доследним променама.
Са сличним мишљењем слаже се заменик директора Института за Далеки Истог РАН Андреј Островски.
Кина, несумњиво, у извесној мери ослушкује мишљење Запада, али не јако. Она самостално доноси одлуке поводом оних планова који су зацртани за 2020-2050. годину. Основни задатак Кине је да изгради до 2020. године друштво малог процвата. У датом случају реч је о споју како економских, тако и политичких реформи.
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
- Повезане теме
- Кина
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »

















