Коначница без победе?

Што је ближи усклађени у главним градовима НАТО датум потпуног повлачења страних снага из Авганистана 2014. године – у изјавама експерата и коментарима новинара све чешће се  нађе реч коначница.

Једним од последњих и најефектнијих потеза се може сматрати недавно потписан од стране авганистанског министра одбране Рахима Вардака и команданта међународних снага америчког генерала Џона Алена споразум с изразитим називом О авганизацији копнених операција. Реч је о преносу одговорности за  такозване ноћне упаде од снага коалиције на месне снаге безбедности. Мада ће официри НАТО-а и даље бити саветници авганистансчких колега у вези са цељисходношћу операција, последња реч припада Кабулу.

За владу Хамида Карзаја, чинило би се, то је победа. Обуставу упада, током којих су страни војници вређали вековне традиције народа, председник је тражио -  у облику учтивих молби, разуме се, више пута. Међутим, после убиства од стране специјалаца 17 цивила Карзај је изјавио о пожељном повлачењу из земље  свих страних снага већ 2013. године. Што се тиче другог играча, САД, и оне су, чини се, добиле предности од потписивања споразума.  Главно је да тај документ отвара пут за потписивање другог,  много важнијег  за Вашингтон споразума, - о стратешкој сарадњи, односно, о војним базама САД на Хиндукушу.

Друго је питање позадина перспективе победе играча. Последњих дана у медијима су објављени резултати неких анкетирања. Према једном од њих, данас 70 одсто  грађана САД иступа  против рата у Авганистану. Према другом, 94,03 одсто Авганистанаца изјашњава се за закључење с талибанима споразума о сарадњи. Дмитриј Данилов, шеф оделења европске безедности Института Европе, није склон да преувеличава нечије шансе за победу.

Ситуација утиче на обе стране. Американци несумњиво морају отићи. Међутим, смисао је у томе да би  све функције управљања земљом и осигурања унутрашње безбедности биле предате авганистанским снагама. Могуће је кретање само у том смеру. Ситуација озбиљно притиска и Карзаја. У земљи су појачана протестна расположења против западне окупације -  тако овде називају присуство страних снага. Зато је Карзај приморан да говори да Запад мора да се повуче, предавши пуномоћјља влади. Чему то водити, није јасно.

На крају крајева, Данилов не искључује ни пад режима Карзаја и повратак талибана.  Можда ће они испасти победници? Није баш тако. Например, немачки научник-оријенталиста и писац Олаф Илау сматра да Таџици, Узбеци, шиити-Хазарејци, који живе на северу земље, неће се помирити с доласком талибана на власт. У земљи може да дође до грађанског рата.