Бензински јарам

Расположење међу многим европљанима у време ускршњих празника, покварили су власници бензинских пумпи, подигавши цене горива. У Немачкој, на пример, литар бензина „супер“ скочио је са 1,7 на 1,84 евра а понегде и више. У Француској је цена прешла психолошку границу од 2 евра, а у Италији је готово достигла. Резултат- ако се може сматрати плусом, нестале су традиционалне ускршње гужве на путевима. 

Да ли само нафтни барони стављају руке у цепове грађана. Тему наставља Сергеј Гук.

Не пропушта своје ни држава са својим порезима. Пресечна цена за литар је 1,6 евра- од чега немачки буџет узима 65 у своју касу у виду пореза на нафту и производе нафтне индустрије, и као порез за заштиту средине. Ту још треба додати и 26 центи као порез на додату вредност. Овај показатељ је променљив- что је већа цена бензина, то више новца од пореза капље у буџет. Тако да они који куну нафтне концерне, превознике, прерађиваче, власнике бензинских станица, спекуланте, често заборављају на државу. Водећи експерт Центра политиче конјунктуре Русије Дмитриј Абзалов предлаже размотрити делатност Европске комисије:

„25 % цене нафте се додаје сада због позиција у Ирану и Сирији. Управо конфликт на Блиском Истоку је повисио цену са 100 на 125 долара за барел. Без плаћања овог додатка, цена би била за 25 % нижа. Друго: то су директиве Еврокомисије које озбиљно контролишу процес производње у Европи. Еколишки стандарди- такође веома подижу цену . Још једна ставка: ефективнији рад са партнерима који енергенте достављају на европско тржиште. Овде Европа такође спроводи велико противречје у својим приступима. Велики део фактора је повезан са политиком и у многоме зависи од позиције како одређених држава, тако и Еврокомисије, у вези са многим питањима.“

Чиме објаснити раст цена унутар ЕУ? ТО је повезано са различитим изворима и транспортерима, објашњава Дмитриј Абзалов. Ту стоји и спекулативна ставка. Сада је нафта- пре свега инвестициони актив. Спекуланти је не купују због прераде, већ због очувања и умножавања свог капитала. Спекулативна ставка чини 30%-40% у цени нафте, наставља он. Ако би на тржишту могли да остану само произвођачи, цене не би толико скакале.