Женске приче - од драме народне до драме породичне

Два  филма су доживела тријумф  на  уручивању  руске филмске награде  Ника  8.  априла.  Оба филма су посвећена судбинама жена,  један је  историјска драма,  други савремена породична драма.

Историјска драма  коју је снимио познати руски редитељ Андреј Смирнов  назива се  „Једном давно била једна жена“. Аутор је  више пута подвлачио да  снима филм за руске гледаоце може се рећи за  „унутрашњу употребу“. Зато није давао своје дело  на међународне конкурсе. Па и на конкурс  руске филмске академије  није хтео да да. Али по резултатима  тајног гласања скоро 700 чланова Националне филмске академије,која бира  најбоља  филмска остварења,   филм Андреја Смирнова  је добио  награде у 6 номинација.

Редитељ је изабрао  сложену  тему којом се  скоро  нико није бавио у  руској кинематографији, а то је  отпор  руских сељака  бољшевичкој власти  20-их  година  20. века, сељачка побуна. У  совјетско време је ова тема  била забрањена. Сама мисао о таквом сижеу је могла да се појави  само када  је постало јасно да неће  више  бити цензуре  - сећа се Андреј Смирнов.

1987. године појавила се замисао а 90-тих сам  почео да  пишем сценарио са великим прекидима, каже Андреј Смирнов.  Док сам га писао   управо пред мојим очима се   мењала кинематографија,  схватао сам  да ће мој  филм  гледати сасвим  други гледалац  васпитан на Холивудским  филмовима. Филм је почео да се  рађа кад сам разумео да   главна јунакиња треба да буде жена.   Обична руска жена зато што управо  она  доживљава  све патње  грађанског рата и социјалних потреса.

Награде у  4 номинације је добио  и филм  који  већ има  међународно признање   .  Прича о старијем брачном пару, богатом Владимиру и Јелени. Јелена бивша  медицинска сестра одлучује се да  убије свог  мужа бизнисмена да преда наследство  свом сину из првог брака обичном   нераднику. Звјагинцев претвара ову обичну  причу у  трагедију  распада   човекове душе . Сви знамо   шта је добро  а шта  зло;   шта морално шта није,  каже Звјагинцев.  Знамо да се не сме  красти,   убијати.   А да ли имамо у себи  свест о томе то  се проверава код  сваког у   неком  конкретном тренутку.

Сви смо  ми  доживели у последње време неку промену као промену вида,  додаје редитељ. Човек се променио  последњих  20  година.  У  историји  јунакиње филма Јелене ова  промена је  фиксирана и  показана  свима.  За нас је постала обична пракса  учинити  неки  благо речено  неприкладан поступак. Идеје  хуманизма као да  се растварају у свету.

Сасвим  логично изгледа одлука  жирија да додели награде  за  најбољу женску улогу двема глумицама . То је  Дарја Екамасова која је  снимила улогу  жене у историјској драми  и Надежда Маркина    која је  глумила  главну јунакињу филма Јелена.