Ослабљена Европа вуче назад светску економију

Само што се у Берлину завршила четвородневна економска конференција. Велики умови планете- укупно 300 банкара, научника, политиколога, полемисали су о путевима излаза из европске кризе. Познати економисти као што су американци Џозеф Штиглиц и Џорџ Сорош, европљани Јорг Асмусен и Петер Боферинг убеђивали су политичаре о томе да је идеја тоталне штедње потпуно лоша. Циљ је, по Штиглицу, сасвим други:  благостање друштва, а не високи БДП.

Своје мишљење је за „Глас Русије“ изнео и Ханс-Хенинг Шредер, руководилац експертне групе немачког Института међунродне политике и безбедности. Током 60-их и 70-их година Немачка се придржавала кејнзијанске политике - тојест постојање државних инвестиција са циљем јачања економије. 90-их, када су „победили чикашки момци“- монетаристи, преовладао је други правац: смањење буџетних трошкова- што успорава темпо раста економије и изазива рецесију. Таква је била политка ММФ-а са једнозначно негативним последицама за земље у развоју.

„ЕУ се зарад превазилажења кризе наменски концентрисала на политику смањења трошкова. Али и у Немачкој се чују гласови, да таква политика, на пример, у Грчкој и Шпанији где штеде преко сваке мере, само води гушењу подстицања раста. При томе, свака од тих држава, на различите начине је везана са светским финансијским тржиштима. И политика раста може и да не доведе до жељених резултата, обзиром колико је неизвестан ток новца. Са друге стране, савршено је јсано, да политика смањења трошкова гуши раст. Друго је питање: да ли Европа има резерве за такву политику раста? Мислим, да државе сличне Грчкој, Шпанији, делимично Италији једва имају икакве резерве и наставак стагнације наноси штету њиховом економском расту.“

Извештај ММФ-а садржи и похвалу лидерима ЕУ за стварање система заштите (Brandmauer) у случају нових финансијских потреса. „Златна киша“ која је засула европске банке из облака Европске Централне Банке, имала је ефекат краткорочног средства против болова. Тим пре што су примаоци били кредитне институције управо оних земаља одакле је криза и почела.