Инфлација повећала промет, а не већи животни стандард

У структури промета највише је учествовала трговина на мало у неспецијализованим продавницама са 28,7 посто, подаци су Завода за статистику РС. На основу овог податка наивни би закључили да је потрошња у РС превазишла ниво свеопштег благостања, продуктивности и масовне упослености. Овај статистички привид прикрива реалну слику у којој више од пола популације купује само основне животне артикле нужне за голо преживљавање. Економска струка, међутим, упозорава да је то у великој мјери посљедица ефекта инфлације, а не повећања потрошње и животног стандарда становништва. У Удружењу економиста РС-а „Сwот“ оцјењују да велики број средњорочних и дугорочних прогноза упућује на то да ће се цијене хране током цијеле деценије задржати на изузетно високом нивоу те да ће континуирано производити значајне инфлаторне притиске. Подудариле су се процјене ММФ-а и Владе РС за 2012. годину да ће инфлација у БиХ, односно, Србској износити 2,5 посто а у наредне двије године око 2,3 процента. У прошлој години снажан раст цијена нафте и хране на свјетским тржиштима у значајној мјери обликовао је домаћа инфлаторна кретања. Тако је, захваљујући расту цијена хране за 5,6 посто, духана за 11,6 и превоза за 8,1 посто, општи ниво цијена у РС-у био већи за 3,9 посто. Но, овогодишњи раст цијена енергената подстакао је раст произвођачких цијена у области прехрамбене индустрије за 5 посто што ће додатно оснажити инфлаторну тенденцију. Тако се и у овом случају испоставило да је статистички привид на сасвим супротном полу у односу на реалност.