Шуме уместо ледника
Уместо ледника у планинама Алтаја ускоро ће се појавити шуме, сматрају научници. Због климатских промена ледени масиви тамо се нагло смањују. У последњих 40 година истопило се 77 ледника. Таква тенденција, сматрају стручњаци Алтајског државног универзитета, задржаће се и наредне деценије.
Ледници Алтаја су почели да се топе још средином 19. века и за то време су одступили на километар и по – два. Годишње нестаје око 10-15 метара леда, рекао је за Глас Русије доцент географског факултета Алтајског државног универзитета Олег Остањин.
То се односи и на највеће долине и леднике. Ипак у последње време ледници почињу да се топе брже. На пример, 2008. године ледник Софијски се топио брзином од 40 метара годишње. То је прилично велико.
По мишљењу научника, узрок одступања ледника се крије у глобалном загревању. Просечна температура на Алтају је сочила за сто година на један и по степен. При томе истиче се увећање динамике овог процеса. По прогнозама, током наредних десет година топљење ледника ће се дешавати брже него сада. До чега то може да доведе? У првом реду то ће утицати на стање река, објашњава Олег Остањин.
То може да се одрази на развој пољопривреде, зато што су пољопривредне територије везане за водне артерије. А удео ледника је окосница за дати регион. Велики удео има снежни покривач, вода од отапања, падвине, али основа река, посебно планинских, јесу ледници.
Подаци климатолога сведоче да у последњих 150 година на Земљи постаје топлије. А пре тога је било забележено, напротив, захлађење. Слична климатска вртешка карактеристична је за природу, истиче научник. На пример, од 7. до 12. века десило се чак јаче загревње него сада. Ипак у актуалним условима на природна колебања температуре надовезује се људски фактор – антропогени утицај цивилизације. Зато наука пажљиво прати брзину топљења ледника. Овај рпоцес има не само минусе, већ и плусеве, говори Олег Остањин.
Како се буду повлачили ледници, горња граница шуме ће се такође променити. Шумски масиви постепено иду за ледницима. Значи, удео шумских масива ће се увећавати.
Како ће тећи општи процес научници за сада нису спремни да прогнозирају. Између осталог, сличне појаве треба стално посматрати, уверени су они. Јер зна се да је у живом свету све повезано: промене једног фактора неизбежно се одражавају на све остале.
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/Ondřej Žváček/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- клима
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Прва жртва сваког рата је истина...
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....
Свих пет подморница класе „Астјут“ ван је употребе због проблема са одржавањем, које додатно погоршава неадекватна инфраструктура, наводи Defence Journal....
Остале новости из рубрике »
















