ОХР лидере БиХ сматра одговорним за сцене у Добровољачкој

"Чињеница је да су гледишта на дешавања од 2. и 3. маја у Сарајеву поларизована. Високи представник вјерује да свака жртва заслужује респект, а њихови вољени треба да имају прилику да их се сјећају са дигнитетом", рекао је Срни портпарол ОХР-а Марио Бркић.
Према његовим ријечима, ОХР вјерује да се сви наводи о ратним злочинима морају у потпуности испитати, а особе које су за те злочине одговорне морају изаћи пред лице правде.
Из ОХР-а нису одговорили на питање Срне зашто високи представник Валентин Инцко није дошао да ода пошту страдалим припадницима ЈНА и да ли ће икада доћи на мјесто страдања припадника србског народа.
Око 200 грађана Источног Сарајева 3. маја су у Добровољачкој улици у Сарајеву одали почаст припадницима ЈНА страдалим 1992. године, док им је већа група Сарајлија упућивала псовке и увреде.
Припадници МУП-а сарајевског кантона, који обезбјеђују скуп, раздвајали су бивше муслиманске војнике, окупљене крај моста "Дрвенија", од оних који су из Републике Српске дошли да одају почаст војницима ЈНА, страдалим приликом повлачења из Сарајева.
Не обазирући се на бол породица страдалих у Добровољачкој улици, окупљени крај моста "Дрвенија" псовали су, између осталог, "четничку мајку", "српску мајку", те "нерођену српску дјецу".
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ, а безбједност војника гарантовао је и тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић.
Међутим, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је више од 200 заробљено. Први напад извршен је 2. маја, нападом на касарну ЈНА.