ЕУ: Роми као дијагноза

Животни услови ромске популације у земљама чланицама Европске уније знатно су нижи од одговарајућих услова других народа који живе „у суседству“. Овај закључак садржан је у извештају објављеном од стране Агенције за основна људска права Европске уније. Студија је спроведена у сарадњи са Програмом за развој УН (УНДП), Светске банке и Европске комисије. С обзиром да, према процени Европске Уније, Роми у Европи чине популацију  од 10 до 12 милиона људи, и  најбројнију етничку мањину - ситуација за "уједињену Европа" је у најмању руку, тужна.

Према извештају, ситуација Рома је неиздржива, а главна претња  ромској популацији је сиромаштво. Око 80% рома „живи под сталном претњом од сиромаштва.“ Није много боља ситуација ни што се тиче запослења: мање од трећине њих има стално запослење. Чак и мање од 15% - може да се похвали образовањем - упркос чињеници да међу другим народима који живе раме уз раме са ромима, индекс достиже 70%.

Експерти ЕУ чак и не брину о друштвено-економским условима Рома, као ни о све већој опасности од етничких сукоба у којима учествују. „Постоји дискриминација“ –подвукао је директор Агенције за основна људска права Мортен Кјаерум и позвао на „хитну и ефикасну акцију“, како би се преокренула ситуација.

Чини се да проблем незадовољавајућег положаја ромске заједнице, има две димензије: социјално- економску и политичку. На значај прве - пре свега,  запошљавања - указао је у интервјуу „Гласу Русије“ експерт Института за Европу РАН Владислав Белов:

„Ситуација на тржишту рада Европске уније знатно се разликују по групама земаља, па и унутар тих група - од земље до земље. Стога није сасвим тачно говорити о јединственој ситуацији. Међутим, већина земаља Европске уније се суочава са огромним тешкоћама, укључујући потребу да се прилагоди европским и глобалним економским процесима. Са тешкоћама се прилагођавају балтичке државе, Бугарска, Румунија, Мађарска. Јужноевропске земље - Португал, Шпанија и Грчка - такође још нису завршиле процес структурних реформи. Као последица тога, углавном у тим земљама и  постоји социјално раслојавање, које утиче пре свега на разне етничке мањине.“

А америчко издање „The Foreign Policy“ предлаже Европској Унији и другим европским институцијама да обрате пажњу на себе саме - посебно на ситуацију Рома и других мањина. Њен аутор, Пол Хокенос подсећа на суђење Андерсу Бреијвику у Норвешкој, и не без разлога, у овом контексту указује на то да је „ксенофобија узела маха у државним дискурсима и политици од Скандинавије до Медитерана.“

Са идеологијом - посебно на нивоу јавне политике – стварно је неумесно шалити се. Нажалост, тренутно стање ствари у ЕУ са правима националних мањина и миграната, ситуација подсећа на оно кад кажу да риба трули од главе.