Плави шлемови: рад између две ватре

Плави шлемови прослављају свој празник. 29. мај је Међународни дан миротвораца УН. Организација уједињених нација подвлачи да је делатност на подршци мира у конфликтним зонама јединствени пример глобалног партнерства. А такође и пример храбрости: јер миротворац се увек захваљујући својој делатности назали између две ватре.

Да се 29. маја обележава Међународни дан миротвораца било је решено 2002. године. Управо тог дана 1948. године прва мировна мисија УН почела је радити у Палестини.

Данашњи миротворци, наравно, више нису једноставно лаконаоружани војници и официри, који патролирају дуж линије поделе између страна у конфликту. Мировне операције УН стекле су сложени и вишеструки карактер. То није само провера поштовања режима прекида ватре: они фактички решавају задатке обнове земље која се нашла на ивици краха, често после конфликата који су трајали деценијама. А њих у свету, нажалост, није постало мање. Зато миротворци не седе беспослени, истакао је у интервјуу за Глас Русије заменик директора Информационог центра УН у Москви Јуриј Шишајев.

Ако погледамо график који карактерише траженост мировног потенцијала УН, видећемо да он показује нагли раст, почев од средине 80-их година. Тренутно у свету практично под оружјем служи око 120 хиљада људи у оквиру 17 мировних операција. Само прошле године погинуло је 112 војника. Имамо посла са врло врло важним инструментом који у рукама међународне заједнице може да послужи врло ефикасним циљевима прекида оружаних конфликата.

Своје војнике у одреде плавих шлемова шаље преко 100 земаља. Највећи удео отпада на Пакистан, Индију и Бангладеш. Трошкове за финансирање операција на подршци мира – а то је преко 5 милијарди дилара годишње, сносе углавном европске земље, Јапан и САД. Већи део мировних напора УН концентрисан је данас у немирним афричким земљама. Највећа операција је у Судану, који раздире грађански рат.

Руских грађана међу мировњацима УН нема много, али руски миротворци, почев од 80-их година, истакли су се на Балкану, на Јужном Кавказу, подсећа главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченско.

На Косову и на Кавказу руски миротворци су дали битан допринос стабилизацији ситуације и достојно су испунили своју војничку дужност. Што се тиче Јужне Осетије, знамо да су 2008. управо мировне снаге биле прва жртва грузијске агресије. Људи су прихватили борбу, мада нису били за то спремни. Њихова основна мисија се састојала у подршци мира, а не у томе да се са оружјем у рукама супротстављају грузијским окупаторима. Мировне мисије су увек компликоване.

Задатак миротвораца је да осигурају људима који су се нашли у зони конфликта стабилност и нормални живот. Улога „бафера“ не може да буде лака. У таквом послу може да се пожели само још више храбрости и непристрасности.