Јекатерина Велика први пут у Шкотској

Јекатерина Велика. Просвећена владарка. У Националном музеју Шкотске биће отворена изложба са таквим називом. 600 уметничких дела везаних за лик и судбину једне од најчувенијих руских жена стигло је у Единбург из чувеног петербуршког музеја Ермитаж.

О њој до данас пишу књиге, позориште и кинематографија стално се враћају лику ове велике жене, у жељи да разоткрију тајне њеног живота. Ко би могао да помисли да ће скромна немачка принцеза Софија Фредерика Августа Ангалт-Цербастска, коју су у 16. години довели у Русију и удали за наследника престола, бити једна од легендарних историјских фигура, царица Јекатерина Друга Велика. Први Јекатеринин портрет у Русији направио је непознати уметник, на платну је просто мила девојка. А 18 година касније на портрету са ркунисања, раду данског сликара Вергилиуса Ериксена, већ је властелинка. Тренутно је познати најмање 30 Јекатерининих портрета овог дворског сликара. Сматра се да су његови радови најсличнији царици.

А савремени филмови, посебно страни, по мишљењу историчара Олге Јелисејеве, изврћу лик Јекатерине Велике, на све начине подвлачећи њено немачко порекло и приказујући је како говори руски са ужасним акцентом.

Јекатерина је говорила руски врло чисто, без акцнета, тврди истраживачица. Сачуване су тоне докумената које је она написала на руском. Истина, она је допуштала грешке у ортографији и пунктуацији, али тада су исте грешке имале многе даме.

Јекатерина је заиста врло много примила од Руса – великодушност, љубав према раскоши, жељу да се живи на високој нози. Ушли су у легенду на пример поклони које је поклањала својих фаворитима, као и раскош њеног двора. На изложби у Единбургу представљени су украси, одећа, аксесуари, све радови најбољих мајстора. Чак табакере и тоалетни предмети били су украшени драгим камењем. Јекатерина се занимала за кинеску уметност и врло је волила златне шнале за косу – дар кинеских царева. Она је наручивала за своје дворце првокласно сребрно и порцеланско посуђе, направила је у свом дворцу галерију слика, купујући у Европи читаве колекције. Стварање царског музеја требало је да покаже да Русија има право да се назива европском државом, а царица просвећеном. Тако су у Петербург слигла ремек-дела Ђордана и Рембранта, Ван Дајка, Веласкеза... Национални музеј Шкотске представља Рубенсову слику Апотеоза Јакова из колекције Волпола, коју је Јекатерина Друга купила 1779. године. Ова колекција коју је сакупио британски премијер сер Роберт Волпол, била је позната у Европи, било је много претендената на њу, али унук колекционара је одабрао да прода слике Русији. Царица Јекатерина је то тада већ била чувена као искусни колекционар и просвећена жена, која се дописивала са угледним европским филозофима и писцима и сама састављала драме и романе.

Изложба Јекатарина Велика. Просвећена царица несумњиво ће бити врло популарна, сматра Национални музеј Шкотске. Већ сада је регистровано на стотине пријава за посету. Становници шкотске престонице желе да се упознају са причом о великој жени из прве руке, на изложби чувеног петербуршког музеја Ермитаж, који је фактички основала Јекатерина Друга.