ОД 1. ЈАНУАРА БЕЗ КРОМПИРА, МЛИЈЕКА, МЕСА, ЈАЈА, МЕДА...

Правилник о контроли хране биљног и анималног поријекла, који ће бити стриктно примјењиван, рекао је пројект-менаџер Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран.
Он је оцијенио да ће се негативне посљедице приступања Хрватске у ЕУ највише осјетити на извозу кромпира, јер БиХ губи највеће извозно тржиште за ову пољопривредну културу.

Наводећи да за већину производа постоји шанса да буду испуњени услови како би БиХ наредне године могла да извози своје производе, али ипак кромпир неће моћи да извози јер није провела обавезни мониторинг у периоду од три године на најзначајније болести, с обзиром да је надлежна управа процес касно започела.

„Извоз ће тако бити могућ 2015. године до када би мониторинг могао да траје“, рекао је Гавран за „Дневни аваз“.

Он сматра да испуњавање услова не би значило само задржавање хрватског тржишта него и отварање перспективе извоза у цијелу ЕУ, за шта, реално, БиХ има потенцијал.

У првих пет мјесеци ове године, према подацима Спољнотрговинске коморе, из БиХ је извезено 735 тона свјежег кромпира у вриједности од 241.066 КМ.

У Хрватску је извезено 387.107 килограма у вриједности од близу 114.000 КМ, Црну Гору 274.625 килограма вриједности нешто више од 100.000 КМ и Србију 73.000 килограма, вриједности близу 26.000 КМ.

Кад је ријеч о перадарству, Гавран истиче да ће ти произвођачи значајно бити погођени у случају забране извоза.

„Ако бисмо изгубили дио извоза, трошкови на домаћем тржишту били би већи, обим производње мањи, што би било тешко надокнадити. Посебан проблем је што се за ове производе не може рачунати на алтернативна тржишта, као што се многи тјеше да ћемо моћи да извозимо у Турску, умјесто у Хрватску. Што су бесмислице“, рекао је Гавран.