Жене много више промишљају и сагледавају ризике са свих аспеката
Све се то активно разматрало током тродневног форума „Жене и економија“ под окриљем Азијско- Пацифичке организације за сарадњу у Санкт-Петербургу.
Како коментаришете речи једне од учесница форума, Елизабет Везкез, директорке некомерцијалне организације We Connect International, која наводи да су основни проблеми жена у одсутности прилаза неопходном знању и немогућност приступа правилним мрежама и контактима?
Мислим да је то једно опште место и да генерално, без обзира да ли је реч о европским земљама или чак неким другим континентима, где је позиција жена, као што је рецимо на афричком или азијском континенту далеко неповољнија, ипак јединствен проблем. Жене у сваком случају имају ограничен приступ финансијским ресурсима. Када је реч о Србији, основни проблем је у томе што жене немају у довољној мери некретнине на своје име, које могу да заложе као колатералу(залог) код банака. То је неки први, да тако кажем, фактор дискриминације, будући да се на име жена у Србији води негде око, у просеку 13% некретнина- било да је реч о земљишту, становима, кућама- што признаћете јесте врло скроман проценат. Ниједна банка заправо не може да одобри start up кредит са оваком слабом колатералом.
Због тога је битно да држава заправо развија програме посебно за подршку женском предузетништву и да ту где комерцијални сектор не може да изађе у сусрет, практично она(држава) развије одређене механизме, као што су гаранцијски фондови за жене, посебне субвенције и програми подршке за женски бизнис. Таквих програма подршке има у европским земљама, а недавно, тачније од ове године, по први пут појавио се један такав програм у Србији, код Фонда за развој- кредитна линија за жене у предузетништву. Међутим, ту опет има један ограничавајући фактор- критеријум да жена мора бити власница 51% бизниса. То је у србским условима предузетништва, такође ретка ситуација и зато је опсег жена које могу да конкуришу за ове програме, веома узан. Фирме у Србији су углавном породичне, а знамо да је у породичним фирмама, у најбољем случају 50% - 50% власништво између супружника или оца и ћерке итд. Ретко када имате ситуацију да је жена у породичној фирми већински власик, тако да је и одзив на ове конкурсе прилично слаб. Али, требало би похвалити иницијативу као прву те врсте у Србији.
Генерално у Србији, удео жена предузетница у укупном броју малих и средњих предузећа и предузетника је 26% и то само по себи није неки драматичан податак, јер и у ЕУ је у просеку нешто изнад 30% учешће женских фирми, тако да ту се нешто не заостаје превише. Али, проблем који се код нас јавља је управо у одрживости тих женских бизниса, јер је и стопа гашења тих предузећа висока- прошле године је износила 47%, тако да је заиста неопходно да се одређене мере државне подршке креирају и што пре имплементирају, како би се ови бизниси охрабрили не само да настану, већ и да опстану.
Са друге стране, Јоланда Вега, генерлна директорка Женске трговинко-индустријске коморе Аустралије, навела је податак да је Светска банка спровела истрживање, које доказује дасу инвестиције у женски бизнис много безбедније, јер жене увек враћају кредите....
И ми смо у Србији радили једно истраживање на тему кредитирања женских бизниса и у принципу дошло се до података да родна дискриминација у смислу давања кредита од стране банака није видљива. Ипак, дискриминација постоји, скривена је у том смислу што су банкари и даље скептични кад је у питању давање женама великих кредита. Са друге стране, жене заиста, пре него што се упусте у бизнис или у тражење кредита, много више промишљају и сагледавају ризике са свих аспеката. Због тога и јесте та стопа отплате кредита доста висока. О томе говоре подаци Гаранцијског фонда Војводине- све женске фирме које су добиле грантове и гаранције од овог фонда, затвориле су финансијску конструкцију и вратиле своје кредите у року. Дакле, то је негде и особина жена- већа опрезност и промишљање о сваком кораку, можда их због тога нема у једнакој мери у бизнису.
Који су проблеми пословних жена у Србији данас, осим већ наведених?
Кад кажемо пословне жене - то обухвата и жене предузетнице и жене које раде у компанијама које нису њихово власништво. Конретно, Удружење пословних жена Србије у својим редовима има пре свега предузетнице, дакле жене које оснивају и воде сопствене бизнисе. Њихови проблеми су свакако другачији у односу на проблеме које имају пословне жене, односно жене које су запослене у корпоративном сектору. Сигурно да предузетнице деле судбину целокупне предузетничке популације у Србији- то значи да имају велики проблем са одрживошћу бизниса, због опште неликвидности у привреди, због високих фискалних и парафискалних намета, због корупције и разних невидљивих трошкова. Ови проблеми су омча око врата малим и средњим предузећима и са њима се они далеко теже боре него велике компаније.
Реците нам нешто о вашим текућим пројектима.
То су пре свега пројекти усмерени на подстицање самозапошљавања жена у сектору руралног туризма, обзиром да је овај сектор препознат као перспективан за жене, посебно у руралним срединама. Ми смо недавно завршили пројекат где се од 20 учесница, 12 њих самозапослило, 8 је направило своје мале фирме, 2 су неформално самозапослене и раде по уговору за своје менторке- пошто смо развили модел менторства у предузетништву измеђи искусних предузетница и почетница. Оно на чему посебни радимо, осим едукације и консалтинга, свакодневног саветовања почетница, јесте и тај менторски рад, где смо развили једну посебну методологију која даје добре резултате и заиста омогућава млађим почетницама да брже прођу кроз неке почетничке проблеме...
Да ли сарађујете са сличним руским удружењима и има ли конкретних резултата?
Нажалост, до сада није било сарадње са руским удружењима. Наиме, Удружење пословних жена Србије део је једне велике регионалне мреже која се зове „Карат коалиција“ са седиштем у Варшави и колико је мени познато ту се налазе неке руске невладине организације за оснаживање жена, али не за пословне жене.
Нама би било врло интересантно да успоставимо такву комуникацију и да се у перспективи уз подршку наших амбасада, организују рецимо B2B (бизнис-ту-бизнис) састанци између чланица нашег Удружења и удружења предузетница Русије.
Требало би још додати да је на самом Форуму у Санкт- Петербургу речено и то да се у последње 3 године број жена на руководећим местима у Русији се повећао за 40 одсто. Многи страни инвеститори више воле да раде са женама-шефовима компанија, него с мукшкарцима, - испричала је потпредседник за економију и право општеевропске друштвене организације „Жене Бизниса“ Марина Москаленко.
Јована Вукотић,
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
















