Едита Пјеха: Певам о ономе што сам сама преживела

Песма је мој живот. Карте за концерт под таквим називом који је објављен 31. јула у Петербургу продате су одавно. Шест хиљада гледалаца у сали Октрабрски поздравља своју љубимицу – легенду руске естраде Еидту Пјеху. На тај дан певачица прославља 75. рођендан.

Никаквих пластичних операција, никаквих скретања у омладински стил – ни у понашању, ни у одећи... Али при томе Едита Пјеха изгледа два пута млађе од својих вршњакиња! Њен адут је хармонија и елеганција. И то важи за све, чак за песме којих је у њеном репертоару око 500 – од једноставних, како сад говоре, забавних мелодија за игру, до песама, како су говорили раније у совјетско време, грађанског звука, тачније патриотских. Говорећи о ономе шта је одабрала за јубиларни програм, Едита Пјеха каже:

- Моје песме су моја биографија. И ја, излазећи на сцену, кроз њих говорим о догађајима који су ме бринули, о ономе што сам сама преживела. Обавезно ће се чути песма Град детињства. Некада давно, крајем 60-их година, ова песма се изводила у читавом свету на енглеском и на француском... Специјално за мене песник Роберт Рождественски пристао је да напише руске стихове. За мене је Град детињства француски рударски градић где је започела моја биографија. Мој унук ову песму такође пева, али он пева о свом родном граду Петербургу.

Девојчица из пољске породице која је рођена и у детињству живела у Француској, Едита Пјеха допутовала је у Совјетски Савез да студира. Уопште нисам планирала да певам на сцени, сећа се уметница. Дупутовала сам да студирам у Совјетском Савезу како бих постала добра учитељица, да учим психологију. И одмах сам се учланила у хор пољских студената. Овде у аматерском колективу десио се сусрет који је одредио и личну и уметничку судбину Едите. Композитор Александар Броневицки, руководилац ансамбла, схватио је колико је упечатљив талентат природа поклонила девојци. Он је постао њен учитељ, продуцент, а затим и супруг. Захваљујући њему на својетској естради се појавио егзотични лик Едита Пјека: млада мевачица са ниским гласом, која је изводила веселе песмице на пољском, а на руском је певала са јаким акцентом али из тог помало ружног пачета врло брзо је стасао предиван лабуд. При томе лабуд је постао у многоме симбол и еталон совјетске естраде, где су се цениле садржајност песама и оригиналност мелодије, искреност и лиричност. Едита Пјеха је додала уз то и велику слободу понашања на сцени: она је прва међу совјетским певачима скинула са постоља микрофон, почела слободно да хода сценом, чак и да игра. Једноставно сам осећала да ми је досадно да стојим, говори уметница. Скинула сам микрофон и пошла у салу. Имала сам трему, зато сам почела да говорим са публиком о песмама да мало смирим убуђење.

Прва међу совјетским певачима Едита Пјеха је освојила салу чувене париске Олимпије. Изазвала је одушевљење на кубанском фестивалу Варадеро-70, где је отпевала шаљиву песму о дивном комшији.

Амфитеатар на обали мора са 15 000 гледалаца, сећа се данас Едита Пјеха. Сви су скочили, као да је неко притиснуо дугме. И почели да играју уз ту песму. А наредног дана свугде су говорили о песми коју је отпевала совјетска певачица.

Поред своје куће у предграђу Петербурга Едита Пјеха је изградила Павилон сећања, где је и сместила многе предмете који су одиграли важну улогу у њеној судбини: овде је и клавир њеног првог мужа и учитеља Александра Броневиског, и колекција малих шољица за кафу – успомена на мајку која је врло волела кафу. И, наравно, најлепше сценске хаљине по којима је певачица чувена до данас. Оне код мене дишу, тамо је специјална микроклима, каже Едита Пјеха о свом павиљону. Понекад тамо одлазим и дивим им се. А сву ову лепоту за уметницу је направио креатор који је први у Совјетсом Савезу стекао славу мајстора високе моде.

Овај човек са којим ме је упознала судбина био је Вјачеслав Зајцев, говори певачица. И прве концертне хаљине он је креирао управо за моје песме. Тако и кажем: Вјачеслав Зајцев није одевао мене, већ моје песме.

На јубиларном концерту Едите Пјехе учествује читава њена породица: у улози водитеља ћерка Илона Броневиска, у улози колеге певача унук Стас Пјеха.