Желим да живимо у отвореном и модерном граду

У једној веома узбурканој, интересно подијељеној атмосфери, која додатно оптерећује, почев од ефорије регистрације, до разних калкулација, нагађања, измишљања, што чини да су избори тема број један на сваком мјесту.

 

Основна порука бирачима јее да буду свјесни и да схвате да је јединство коначно дошло до изражаја, и да се тако понашају и на изборима. То што сам ја заједнички кандидат, довољно говори. Не смију дозволити да их нико поколеба и збуни лажним обећањима и непровјереним рачунима. 

 

Данас се завршава упис у бирачки списак, па ћемо имати конкретније податке, али су назнаке да би требало да будемо у плусу за 1000 бирача у односу на Бошњаке.

 

 

То си провокације које имају за циљ да нас опет враћају у прошлост, а не у будућност. Постоје интересне групе које на тај начин желе наставак лоших међуљудских и националних односа, а у циљу заустављања развоја Сребренице. Са Сребреницом не треба више нико да се игра или калкулише на штету срба и бошњака. Сребреница треба да буде отворен град, град перспективе, град у који ће многи пожељети да дођу. На овај начин жели се створити слика негативне особе која се неће залагати за Бошњаке, што је натачно. Ја желим да живимо у једном модерном граду, у коме ће се сви осјећати безбједно, равноправно.

 

Све зависи ко и како гледа на ту чињеницу. Ја мислим да је олакшавајућа из разлога што сам као жена вјероватно много одговорнија, спремнија на дијалог, на успоставу међународног повјерења и стварања услова за боље сутра. Желим једну нову политику помирења и међународног повјерења.

 

Сасвим коректно, нисам доживјела ни један ружан поглед, чак имам доста присталица из редова Бошњака, који ме подржавају и желе да ја будем начелник.

 

Ту ми прије свега помаже велика љубав коју имам за овај град, јер ту живим са породицом од 1987. године, затим моја породица, дјеца која су ту одрасла, школовала се, и који имају намјеру да ту наставе живот послије школовања. Кад нико није вјеровао у Сребреницу, ја јесам и увијек сам се трудила да наш живот учиним љепшим и бољим. Сребреница има душу, има нешто што вас везује и не да вам да одете. Тако је и са мном. Мој отац се доселио у Сребреницу 1959. године, и читав живот је радио у Руднику олова и цинка „Сасе“, у међувремену дипломирао на политичким наукама, и дао нам је велики примјер за упорност и рад у животу. На томе сам му захвална. Познајем менталитет и живот нашег народа, његову муку и радост, и све оно што чини живот Сребреници.

 

 

Основни мотив за останак у Сребреници су нова радна мјеста. Ми имамо дивне младе људе који су на бироу и чекају запослење. Увијек користим прилику да им укажем да не губе наду, и да у међувремену раде и неке друге послове, да покушају зарадити себи за џепарац. Вјеровати је да ће се сваке године повећати број запослених, отварањем нових фирми, или проширењем постојећих, тако да ће се наћи посао за младе. Сви би остали ту да живе уколико би имали рјешену егзистенцију, јер ту имају своје друштво, своје пријатеље, родитеље.

 

 

Поред економске сигурности која је основна, морате имати позитиван став према животу, бити креативни, проналазити нове могућности, учити, прилагођавати се промјенама, и научити да не желе нереалне ствари. Покушати уравнотежити  дух и разум са могућностима, уз непрестану борбу за изатовима који се намећу. Радити на себи, посветити се свако свом проблему, рјешавати их, али и живјети заједно са свима, ширити добре међуљудске односе, гледати ствари са позитивне стране.

 

 
Културни и спортски живот у Сребреници је сличан у односу на друге средине, али је вјероватно на ниском нивоу, мога би бити много квалитенији и бољи. Општина улаже онолико колико може, али ће у наредном периоду вјероватно бити бити још више обогаћен. Ми у Сребреници имам доста невладиних организација које су допринијеле да се доста младих укњучи у разне активности, попут позоришта за младе, разне секције и сл. У оквиру школа доста се ради на културном уздизаљу младих, неш приредбе које се одржавају у бријеме култруно спортске манифестације „Дани Сребренице“ која се редовно одржава сваке године крајем маја, су изузетно добро припремљене и урађене. Кад их погледате имате утисак да сте у неком великом граду, јер имам доста талентоване омладине, која жели да ради и покаже своје вјештине. Недостаје нам чешће да се организују концерти, или позоришне представе, али у складу са могућностима и то имамо. Имамо добру и квалитетно опремљену библиотеку, музеј и  доста културно историјског наслеђа, само то још више треба афирмисати корз сарадњу са осталим културним центрима у земљи и шире. Спортом се баве млади али треба још активирати кошаркашки клуб, иостале спортове. Све се ради у складу са расположивим средствима, али младима овдје треба један добар спортски центар који би све обухватио, од олимпијског базена, па до осталих саржаја. Надамо се да ће се створити бољи услови за развој културно спортског живота у Сребреници.