Осим суве статистике, синдикалци у Србској ништа друго нису најавили како би се побољшао статус радника чија права, како тврде, они заступају и бране.
Очито је да та борба није ништа донијела, јер су управо синдикалне цифре неумољиве у показивању радничке стварности у РС.
Тако је просјечна нето плата у Републици Србској за јули мјесец ове године, од 823 КМ, покривала свега 46,36 посто синдикалне потрошачке корпе за четворочлану породицу.
Док су они с највишим просјечним нето зарадама, запослени у финансијском посредовању, добијали 1.279 КМ, најниже су били плаћени радници у угоститељству 557 КМ и у јулу су им и те мале зараде смањење у односу на јунске за 2,79 посто.
Нико се од синдикалаца ни раније и сада није огласио тим поводом.
У ништа бољној ситуацији нису ни грађевинари са 575 КМ плате, запослени у прерађивачкој индустрији са 596 КМ, док су радници у трговини у јулу добијали 599 КМ, у рибарству 604 КМ и те зараде су покривале трошкове синдикалне потрошачке корпе са свега од 32,40 до 34,03 посто.
Њима није било никаквог спаса од чланства у синдикату, а очито је да их актуелна власт одавно не види.
Зато им није помогла ни чињеница да су укупне потрошачке цијене у јулу ове године у односу на јуни у Републици Србској биле мање за 0,4 посто, јер то није зауставило пад животног стандарда радника и поред чињенице да је просјечна јулска у односу на јунску плату била већа за пет КМ.
Из Савеза синдиката понављају већ стнадардну реченицу властима, да су у најтежем материјалном и социјалном положају радници у привреди, те да креатори економске политике и привредног развоја морају предузети хитне мјере како би се стимулисао развој реалног сектора и тиме смањила стопа незапослености и сиромаштва у Републици Србској.
Очито је да синдикат нико од оних који тренутно доносе еконосмке мјере не чује, а још мање да су они снага која може покренути ствари набоље у осиромашеној и бесправној РС у којој радници у реалном сектору мјесечно треба да зараде само за хљеб и млијеко својим члановима породице.
