Зона евро не привлачи баш све

Три државе Европске Уније су последњих дана дале до знања да засад не намеравају да повезују своју будућност са зоном евро. Власти Пољске, Бугарске и Литваније су одлучиле да засад сачекају с одустанком од националних валута и преласком на евро. Тему наставља посматрач Петар Искендеров.

- Последња држава која је ушла у зону евро на данашњи дан остаје Естонија. Било је то 2011. године и од тада зону евро чине 17 од 27 држава Уније. Евро је такође у оптицају на неким другим територијама – у Црној Гори, па чак и на србској покрајини Косову, али то не мења суштину. Данас у оквиру јединствене ЕУ постоје две зоне: велика политичка и ужа финансијско-економска. И те зоне не журе да се зближе.

- Разлог за то је дужничка криза зоне евро, ефекат „домина“. Чак је и хладнокрвни председник Европске централне банке Марио Драги морао да изјави да његов ресор губи контролу над дуговима у зони евро. Драги је сигуран да једино право средство да се преломи ситуација јесте откуп „лоших“ државних облигација. „Ако ћемо отворено, од свега тога директно зависи даље постојање зоне евра“, - сигуран је он.

Али хоће ли то помоћи, и није ли касно – сада у зони евро нико на то нема одговор. Треба ли се чудити да су чак и оне земље које су раније понављале да су заинтересоване да постану део евро клуба, данас изабрале да мало сачекају, - каже у разговору са Гласом Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:

- Нису баш све земље ЕУ желеле у зону евро. С једне стране то се одређује објективним разлозима, плусовима и минусима уласка управо у валутни савез, с друге – субјективним оценама руководилаца тих држава. А данашња ситуација показује да је у таквим случајевима заиста боље бити независан новчаном и кредитном политиком.