Кардинал Мартини: Ватикан заостао за светом на 200 година

Ватикан потреса унутарцрквени сканал који је због новинара процурео у јавност. Највећи италијански лист Корјере дела Сера на дан сахране архиепископа Милана кардинала Карла Марија Мартинија објавио је његов последњи интервју, дат нешто пре смрти. Угледни представник Католичке цркве је објавио за Свету столицу да је заостала за светом на 200 година.

Карло Марија Мартини је објавио да је култура Ватикана застарела, наше цркве су велике и празне, док бирократски апарат јача. Црква, рекао је он у интервјуу, треба да призна своје грешке и да срповеде радикалне промене, почев од папе и епископа. По његовом мишљењу, треба коринито ревидирати однос према разводима, планирању породице и контрацепцији. У противном црква ће изгубити поверење будућих генерација. Руски експерт Алексеј Букалов који је проучавао историју Ватикана сматра да позив кардинала одражава мишљење мноштва обичних католика и свештеника. Али тешко да ће им поћи за руком да промене политику Свете столице.

- Овај став се израђује врло дуго. Како би се изменио став Ватикана, потребан је не један дисидент у лику миланског кардинала. Потребна је епоха. Сада на челу Римокатоличке цркве стоји, наравно, истакнути богослов, али он исповеда врло конзервативне погледе. Он је преузео руководством црквом како би сачувао ове конзерватнивне погледе. И наравно, он ће се супротстављати променама.

На сахрану у Милано сам Бенедикт 16. није дошао. Један од најконзервативнијих поглавара Римокатоличке цркве није имао добре односе са слободоумним кардиналом из Милана. Кардинал Карло Марија Мартини је био либерални глас Римске курије, што је већ само по себи врло ретко. И мада у Ватикану међу црквеним јерарсима он скоро да није имао присталице, обични свештеници Свете столице су га подржавали. За миланце он је био ауторитет и љубимац целог града. Дестине хиљада људи дошло је да се опрости са њим. Алексеј Јудин, професор Руског државног хуманитарног универзитета у интервјуу за Глас Русије рекао је да је кардинал Мартини био изузетан посленик католичке цркве.

- Карла Марију Мартинија слушали су многи у Римокатоличкој цркви. То је заиста некаква општа мисао. Мислим да, уклопивши се у општу динамику хришћанских процеса, став Карла Мартинија пре или касније довешће до својих резултата. Можда ће се то десити и на званичном нивоу.

Последња револуција у Римокатоличкој цркви десила се 60-их година 20. века. Тада је на позив папе реформатора Јована 23. окупљен Други Ватикански сабор. И била су разматрана питања блиска по духу онима које је покренуо пред смрт кардинал Карло Марија Мартини – прелазак на нови обред и локалне језике у богослужењу, проблем антисемитизма, мисионарства и улоге медија. Али сада изгледа ни Црква ни само друштво није спремно. Осим Корјере дела Сера интервју са кардиналом Мартинијем није објавио ни један други лист. Коментари су врло шкрти. Италијани то објашњавају тако што Ватикан свуда има своје људе и нико не жели да се свађа са Црквом.