Забавни агресори

На недавном аеро-митингу у Батајници учествовали су и НАТО авиони F-16, исти они који су 1999. бомбардовали Србију. Публика је протестовала, али су то многи србски медији прећутали. Из НВО сектора се пак могло чути да „Србија није руска губернија [па да се у њој] некажњено вређају НАТО званице“.

У недељу 2. септембра на војном аеродрому код Београда отворен је међународни аеро-митинг „Батајница 2012“, посвећен 100-годишњици србског ратног ваздухопловства. Поред Србије у митингу учествује још 16 земаља, међу којима и 9 учесница Северноатлантске алијансе. Радио и телевизија Србије организовали су директан пренос отварања ове манифестације. Према њиховим подацима, пренос је пратило 2.102.000 ТВ гледалаца.

Међутим, државни медији су приказали само званичне догађаје на аеро-митингу, не помињући инцидент везан за присуство делегације НАТО-а на овом празнику. Представници САД и НАТО-а били су извиждани за време митинга. Активисти СНП „Наши“, „Канон“ и „Корак Србије“ организовали су митинг испред америчких ловаца-бомбардера F-16. Како саопштава Интернет-портал „Vesti online“, они су узвикивали антинатовске и антиамеричке пароле („F..k, f..k NATO pakt“), а неки од њих су испљували војне симболе САД и НАТО-а. Затим су демонстранти раширили транспарент са натписом „NATO f..k off!“ и амблемом алијансе стилизованим у облику кукастог крста. Та акција је наишла на подршку посетилаца аеро-митинга, који су се фотографисали поред транспарента. Неки од њих су отворено оптуживали присутне америчке пилоте за агресију и показивали им увредљиве гестове. Како су изјавили учесници акције, „убице србског народа, које су нас непоштедно бомбардовале 1999, нису добродошле на србском небу“. Треба истаћи да полиција која је присуствовала на аеро-митингу није покушавала да спречи ову акцију.

Ова акција је веома индикативна. Обично се у Србији демонстрације и митинзи протеста против НАТО-а организују у марту, на годишњицу почетка агресије, али и почетком септембра је појављивање авиона НАТО-а на небу изнад Београда било довољан повод за негативну реакцију грађана Србије. Наиме, акција је наишла на одобравање и код обичних посетилаца аеро-митинга. Стога би била озбиљна грешка схватити овај догађај само као „перформанс“ групе малих националистичких организација. Штавише, ни српске власти нису критиковале антинатовски митинг, а на језику политике и дипломатије ћутање има своје значење.

Догађај је осудила само невладина организација „Млади за демократију“, чији су представници изјавили да „Србија није руска губернија [па да се у њој] некажњено вређају НАТО званице“, додавши да је „овај догађај прст у око свим гостима НАТО алијансе који су доживели непријатности“.

Други недавни догађаји само потврђују да србска влада у скорије време не планира беспоговорно ступање у НАТО и потчињавање његовим директивама. Штавише, како саопштава агенција Срна, министар одбране Србије Александар Вучић на недавном сусрету са Дебором Ешенхурст, командантом Националне гарде Охаја, отворено је изјавио да ће Србија сарађивати са НАТО-ом у оквиру програма „Партнерство за мир“, али нема намеру да ступа у алијансу. Са друге стране, Вучић је крајем августа посетио Русију, где је постигнут договор о тешњој војној сарадњи између Србије и Русије. Постоје информације да ће Србија наручити од Русије МиГ-35, а не горе поменуте F-16. Међутим, није ствар само у томе. У Југославији, а затим и у Србији, дуго година је коришћена управо совјетска и руска војна техника, тако да би куповина руских авиона за Србију и финансијски била повољнија.

Било како било, акција на аеро-митингу у Батајници сведочи да се србско друштво још увек негативно односи према САД и НАТО-у. Са друге стране, представници алијансе су морали знати да ће њихово присуство на овој манифестацији и демонстрирање војне технике многи грађани Србије схватити као увреду и провокацију. Управо ти ловци F-16 били су главна ударна снага НАТО-а у операцији против Србије 1999. Појава делегације НАТО-а на аеро-митингу још једном је подсетила Србе и на проблеме у покрајини Косово, где је смештен војни контингент НАТО-а.

Упадљиво је и то што није било негативне реакције србских званичника на овај инцидент. Тачно је да је, барем на речима, ступање у Европску унију стратешки циљ како претходне, тако и садашње владе Србије. Али, судећи по последњим догађајима, српске власти праве разлику између Европске уније и НАТО-а, и када је у питању војна сарадња не дају предност НАТО-у у односу на Русију. У сваком случају, то се може закључити из недавних потеза министра Вучића. Другим речима, званична Србија тежи да развија сарадњу са Русијом, између осталог и у војној сфери, и нема намеру да расположења руководилаца Северноатлантске алијансе доживљава као инструкције.

Михаил Вашпченко - аутор је доктор историјских наука, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

Оригинал публикације