Интервју са Владимиром Путином

РТ: Ми ћемо пратити развој ситуације тамо ... Причали смо о неким проблемима са којима се суочава Русија, један од  проблема са којима се суочава Русија је трговина дрогом, увоз дроге из Авганистана. То се повећало од када је НАТО дошао, пре једну деценију, рок за трупе да се повуку је 2014, шта онда. Да ли Русија имај било какву наду да може да ограничи овај огромни  проблем са дрогом?

ВП: До сада се то није решило. Стално смо ангажовани у дијалогу са нашим партнерима, укључујући и оне нације које имају трупе распоређене у Авганистану. А ипак, ситуација се није поправила - уместо тога, она је погоршана. Количина дроге произведене у Авганистану је порасла за 60 одсто у последњих годину дана. Узгред, нисам сигуран у тачне податке, али око 90 одсто хероина, који се продаје у Великој Британији, долази из Авганистана. Ово је заједнички изазов и заједничка претња за нас. За Русију је то врло озбиљна претња нашој националној безбедности, што није претеривање. Више од 20 одсто од укупног промета дроге која долази из Авганистана се налази на тржишту Русије. То је прошле године чинило 70 тона хероина и око 56 тона сировог опијума, што је огроман износ, и то се дефинитивно квалификује као претња нашој националној безбедности. 

РТ: Да ли можете објаснити нашим гледаоцима шта је корелација, зашто се овај проблем повећао када су НАТО трупе биле тамо? Да ли постоји нека веза? Зашто се то догађало?

ВП: Постоји очигледна веза. Нећу износити  некакве кривичне шеме сада, али ни једна нација, која тренутно има своје трупе у Авганистану, не желе да погорша ствари на своју штету, борећи се против дроге у Авганистану, јер је дрога авганистански начин зараде за живот. Девет одсто БДП-а те земље долази из трговине дрогом. Ако желите да замените овај проценат, мораћете да платите - али нико то не жели. И нигде нећете стићи са обичним изјавама о томе како планирате  да надокнадите тај приход од дроге са неким другим врстама прихода. Разговор није довољан – потребна вам је суштинска економска политика и финансијска помоћ. Нико изгледа није вољан  да то обезбеди, за почетак. А нико не жели себи да компликује ствари,  тако што ће преузети трговину дрогом, јер ако тим људима одузмете  приходе од дроге, ефикасно их приморавате да гладују, а то значи да стварате још више непријатеља у Авганистану: ако идете на дрогу, људи ће ићи на вас. То се све своди на то. Дрога је тесно повезана са тероризмом и организованим криминалом, али то је нешто што свако већ зна. Свако зна да се приходи од дроге делом користе за финансирање тероризма. Али чак ни ова свест и схватање да је Европу запљуснула дрога произведена у  Авганистану, није довољно да подстакне наше партнере да се озбиљно позабаве овим питањем. И то је веома тужно.

РТ: Последње питање за Вас, господине Председниче. Ускоро ћете говорити о новцу и финансијама на предстојећем самиту АПЕК-а на који идете. Гледајући на светску економију са ваше тачке гледишта, мислите ли да идемо ка другој глобалној рецесији и ако је тако, да ли је Русија, једнако спремна као и прошли пут да је одбије.  То је прилично добро урадила прошли пут, али  да ли је тако добро спремна овај пут?

ВП: Мислим да смо се још боље припремили, јер смо већ доживели први талас кризе, и ми знамо шта треба да се уради по том питању и како. И ми имамо инструменте за управљање кризама. Штавише, претходној руској влади сам дао задатак  још прошле године, да са унапређеним, и већ опробаним и тестираним инструментима, израде нове законе и прилагоде наше прописе. Ми смо тражили да парламент додели 200 милијарди рубаља резервном  фонду владе - и парламент се сагласио. Дакле, ми смо генерално опремљене за управљање кризом. Поврх тога, као што знате, ми смо уживали прилично снажан економски раст, уз стопу од 4,2 одсто, која је висока међу највећим светским економијама, поред Кине и Индије. Просечна стопа раста еврозоне је износила 3,9 одсто, док је наша била 4,2. Узгред, и Међународни монетарни фонд и Светска банка еврозони предвиђају негативан раст од минус 0,3 одсто за наредну годину. Ове године и даље рачунамо на позитиван раст у распону између 4 и 5 одсто. То је управо разлог што ће Русија, чак и ако се суочи са економским тешкоћама, при руци имати доста инструмената да се носи са изазовом.

Појачали смо наше златне и девизне резерве, вративши их скоро на ниво од пре кризе. Тренутно смо трећи у свету, поред Кине и Јапана, са више од 500 милијарди долара у златним и девизним резервама. Паралелно са тим, Влада обнавља своје резерве. Имамо два владина резервна фонда: 80 милијарди долара вредан Фонд националног благостања и Резервног фонда са око 60 милијарди долара, како би финансирали буџетски дефицит, у случају рецесије. Али за сада, немамо дефицит: следеће године буџет бележи благи суфицит. Наши стопе незапослености су најниже могуће. Док просечна стопа незапослености у еврозони износи 11,2 и достиже 25-26 одсто у економијама, као што је шпанска, од чега се 70 одсто односи на младе, ми смо  одржали стопу незапослености од 5,1 одсто, што је чак испод индекса од пре кризе. Али то нас не чини немарним и самозадовољним. Ми смо потпуно свесни да је лукави аспект глобалне привреде непредвидљивост, и скоро никада не можете бити сигурни где ће се следеће појавити највећи изазови и претње. То је разлог зашто пажљиво пратимо шта се дешава у суседним економијама и економијама наших партнера.

Желимо им успех, и ми смо искрено спремни да им помогне као добри партнери. Јер, било каква економска незгода у еврозони, на пример, ће проузроковати болне последице по нас. Еврозона је наше главно тржиште продаје. Уколико се скупи, наша сопствена производња ће се одмах смањити.  Дакле, наш интерес је да еврозона преживи и да се економије наших  главних партнера врати на прави колосек. Нама је потребно да водеће европске економије, као што су Немачка, Француска и Британија, буду у добром стању. То је нешто што ћемо увек држати на оку. И ово ће бити примарна тема за дискусију на самиту АПЕК-а у Владивостоку.

РТ: Желимо Вам све најбоље. Председниче Владимире Путин, хвала Вам на разговору са РТ.

ВП: : Хвала Вама.

ПОЧЕТАК УИНТЕРВЈУА

Превод: С. Д. С.