Сиве зоне ЕУ - Шпанија

Званична незапосленост у Шпанији, као што се зна, обухватила је већ четвртину радно способног становништва земље. Ипак у земљи нема свакодневних маршева милиона незапослених, резиденције централне владе и регионалних власти не опседају гомиле гладних грађана. Ову околност експерти су већ одредили као један од економских парадокса савременог шпанског друштва.

Представници пореског министарства Шпаније, позивајући се на податке социјалних анкетирања, жале се да грађани знају за свеопште неплаћање пореза и чак то оправдавају. Услуге лекара, аутомеханичара и десетине других стручњака у најразличитијим сферама приватног сектора плаћају се у готовини, што значи скривају се од евиденције. Фиктивни рачуни и остале лукавости двоструког рачуноводства широко користе власници малих и средњих фирми. У армији званичних незапослених у Шпанији врло је распрострањена пракса да се предају пријаве за државне доприносе, а да се при томе имају редови приходи, скривени од пореза. А незванични послодавци, природно, не плаћају никаква издвајања у систем социјаног осигурања.

Основу шпанске сиве економије чине обични грађани који масовно избегавају плаћање пореза, следи из истраживања Фридриха Шнајдера, професора економије са аустријског универзитета Кеплера. Тешко је претпоставити шта би било сада у Шпанији када скоро шест милиона грађана, 25%радно способног становништва, заиста не би имало посао. Зато сиви бизнис не треба увек разматрати као зло. То је само део укупне економије која помаже људима да се задрже на површини. Без сиве компоненте Шпанија би одавно отишла на дно.

Питање блага скривене економске делатности врло је спорно, рекао је у интервјуу за Глас Русије дикретор Центра за проучавање организованог криминала у економији на Руском државном трговинско-економском универзитету, професор Јуриј Голик.

- Не бих тако размишљао: то је повољно, зато што људи тамо бар негде раде. Људи би добијали више и живели боље када би радили званично. Али ради тога треба потпуно мењати пореску службу, и финансијску службу, и много тога другог. Значајни део званично регистрованих незапослених ради. При томе ради у сфери сиве економије. Све јужноевропске земље теже да покажу да код њих удео сиве економије не премашује једну петину, максимум једну четвртину унтрашњег бруто производа. У ствари видимо да је цифра мног овиша. А колико виша, то је практично немогуће одредити.

По оценама шпанског пореског ресора, у сенку одлази од 23 до 26 одсто националног унтурашњег бруто производа, а капитал у сенци износи 245 милијарди евра. Међутим, званична економска делатност у Шпанији стиче нове форме. На пример појављују се такозване банке времена – нофрмалне организације чији чланови пружају једни другима приватне услуге са плаћањем по сату. А робноновчани односи из радиционалне сфере трговине прелазе у нека бартер-тржишта чији ученсици плаћају у алтернативним валутама. Сви ови неформални системи, плаше се неки економисти, још више подривају шпанску економију, постепено и по деловима изводећи је из видокруга власти.