Сутра нека свако гласа своје

Крај је изборне трке, сад је на бирачима да кажу ко су, шта су и за шта су, собзиром да су то током ове предизборне трке рекле коалиције и партије.

Мало је ко од учесника у овој причи остао недоречен и нејасан, као и медији, посебно они режимски који су и овог пута као и увек фаборизујући владајућу коалицију и неке опзиционим партије још једном доказали своју послушност и оданост последњем црногорском господару. За добар део бирачког тела предизборна кампања нема никаквог значаја, собзиром да су они, неки рођењем а неки учењем политички опредељени, па се тако на њих и не може утицати. Они колебљиви и неодлучни често погреше у свом избору, али су зато касније у првим редовима оних који се буне и покушавају да укажу на неправилности оних којима су и сами дали поверење.
Па да се укратко подсетимо шта је ко рекао и обећао да касније не би кривили сами себе.
Широкогрудост црногорског господара исказана је и овог пута као и увек искључиво према најоданијим поданицима а његову мржњу према свему што је србско сувишно је и помињати. Сердар Ранко је ипак био конкретнији, па је и обећао да ће уколико опет буде сердар, одузети све што је србско и Српске православне цркве и подарити црногорском народу, као да му је то од баба остало.

Да су закони физике непромељиви доказ је Позитивна, јер је овог пута успела да докаже да се позитивно и негативно привлаче, што уствари и није никаква новина у њиховој причи, већ само наставак помало у увијеној форми исте антисрпске приче.

Демократски фронт је ипак успео да покаже сврху свога стварања и јасно ставио до знања да му у 600 тачака изборног програма Срби нису ни шеста рупа на свирали и да су се они из фронта одрекли гусала, Вука, Његоша … а да их је за Косово брига исто колико и за лањски снег.

СНП као по обичају Срба се сети само на изборним плакатама и изборним обећањима, па тако обећава заставу, језик, очување цркве, мада су то питање да су имали воље могли да реше у предходном мандату, знајући добро да су ту сигурни гласови, јер Србима није ништа важније од вере, цркве и своје културе, и при том се дистанцира од Срба из Србије, говорећи јасно и гласно да за њих посла нема у Црној Гори док год иједан Црногорац чека на посао. Тако је то увек од избора до избора, а у међувремену ни прстом да макну.

Кадићу и Вуксановићу ова предизборна кампања и није била потребна, собзиром да су још пре њеног почетка показали и доказали да су србска национална срамота и да су ми лични интереси важнији од националних.

Шта је то још поред вере, језика и културе Србима важно? Слога, свакако! Да Срби могу да се сложе доказ је Србска слога, која се није одрекла ни Вука ни Његоша, ни Косова, а ни гусала. Да ће се сложно борити и залагати за очување србских националних интереса и да им је једнако стало до Срба на Косову, Републици Србској, Србији и свих осталих Срба ма где били на земљиној кугли истакли су у свакој изговореној реченици током ове предизборне кампање. Да су искрени и спремни да ово остваре говори и медијска блокада коју је колико толико Српске слога успела да пробије, јер прави Срби и права србска реч нијесу пожељни у црногорском парламенту. Да је национално питање једнако важно као и економско никако се не сме заборавити.

Према томе, србски бирачи добили сте Србски слогу, сад је на вама ред да сложно у недељу 14.октобра, заокружите број 2, јер само слога Србина спасава и сваки србски глас дат Србској слоги је глас за боље србско сутра и очување националног индетитета.

А, остали … нека свако гласа своје.