Русија-Европа: оперска интеграција

Москва је примила учеснике конференције Међународне асоцијације Опера Европа. Она је одржана од 25. до 28. октобра. Први пут у руској престоници су се окупили представници 110 позоришта из 33 земље света.

Чињеница да је руска престоница први пут постала место за одржавање ове конференције зачуђујућа је. Како је рекао у интервјуу за Глас Русије генерални менаџер асоцијације Николас Пајн, само у Москви је пет позоришта која су чланови организације Опера Европа. То је рекорд. Ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину нема таквог броја. Тако да по речима Пајна, дошло је време да се коначно упознају сви чланови организације са разноврсношћу опере заступљене у руској престоници.

- Осећам да се код мојих колега у Европи увећава интересовање за то што се дешава у Русији: за руску оперу, музику, уметнике, руске поставке, руску уметност. Има много предивних ствари које треба разменити. Сматрам да многоме можемо да се научимо од руских позоришта, где постоје сталне трупе: солисти, хор, оркестар, техничари – читав тим.

Основну тему око које је покренута дискусија назвали су овако: Кроз гвоздену завесу. Фромулација која се појавила још средином прошлог века, чинило би се, везана је за политику пре свега – за поделу света на два табора. Али она је актуелна и данас. Специјални представник председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој прокоментарисао је ситауцију. По његовим речима, када је срушен Берлински зид, чинило се да је идеја уједињења Евопе реализована и да ће започети срећни живот. Зида нема већ више од 20 година, али постоји проблем виза, разлика у законодавству, констатовао је Швидкој.

Традиционалне тешкоће се појављују приликом добијања дозвола миграционе службе у Русији, а без ње не може да се позове у позриште на представу страни стручњак. Ипак проблем је, како показује пракса, решив. Тако су на репертоар Музичког позоришта Станиславског и Немирович-Данченка ушле две представе које је поставио чувени кореограф Џон Нојмајер. Недавно је одржана премијера опере Сан летње ноћи Бритна у заједничкој поставци са Енглеском Националном опером. А у Бољшом театру је већ три своја оперска рада представила амерички редитељ Франческа Замбело.

Европска позоришта такође позивају руске редитеље. Али у целини, по мишљењу руских експерата, западне колеге се често односе према руском оперском позоришту као према сировинској бази. Потребни су им талентовани певачи како би учествовали у њиховим представама. Најтраженији руски извођачи понекад су приморани да мењају држављанство како би олакшали путовања из земље у земљу за време гостовања.

Све ове проблеме покренули су учесници конференције Опера Европа, говори редитељ Дмитриј Бертман.

- То што су они дошли у Русију врло је важно, зато што ће макар видети оне процесе који се дешавају у Русији. А ми имамо чиме да се поносимо. Имамо огромну историју. На Западу сматрају: они су учинили велико откриће, опере се играју сада у савременим костимима. Али још Евгенија Оњегин у поставци Константина Станиславског је игран у костимима с почетка 20. века. И мени се чини да треба да нас слушају исто тако пажљиво као што ми слушамо Европу.

Могуће да је учесницима семинара Тржиште заједничких поставки, одржаног у овкиру конференције, већ пошло за руком да се договоре о неким конкретним пројектима. Тада не само професионалци, већ и широка публика, моћи ће да оцени корист од сличних сусрета.