Нагли маневри нове грузијске власти

Прошле недеље нови министар за извршење казни Грузије Созар Субари је демонстративно, у присуству новинара, скинуо са зида свог радног кабинета фотографију председника. Опозицона коалиција Грузијски сан, која је дошла на власт у Грузији, још се не осећа превише сигурно на политичкој сцени. Одатле, како се чини, такви гестови који привлаче општу пажњу, који личе на бацање кроз прозор фотографија бивших, спаљивање писама и узвике: Не зови ме више! То су све речи. Како би се започео нови живот потребно је нешто више, тачније конкретна дејства. При томе у неком одређеном правцу, а не у свим одједном.

У првом реду биће речи о избору нових праваца у унутрашњој и спољној политици. Што се тиче последње, отприлике за две недеље премијер Грузије Бидзина Иванишвили намерава да изврши своју прву званичну посету. Праведно је претпоставити да ће тежња ка евроинтеграцији остати спољнополитички приоритет Грузије.

Осим тога, премијер Иванишвили је и присталица чланства Грузије у НАТО-у. Само војна припрема за то је недовољна, прекорео је премијер председника Саакашвилија. Нова власт немерава да учини низ практичних корака ка чланству у Алијанси. Иванишвили је означио да је по његовом мишљењу главни корак формирање демократских институција. У суштини, постали смо сведоци још једне спољне декламације на грузијској политичкој сцени чији аутор, строго говорећи, хотимице или нехотице, уводи у заблуду неискусног гледаоца. Ради се о томе што је данас пријем Грузије у НАТО немогућ из много тривијалнијих разлога него што је недоговарање неким демократским стандардима. Члан алијансе не може да постане држава која има територијалне проблеме. А у Грузији, као што знамо, они постоје.

Јасно је да је политика у многоме вештина демагогије. Што се не може рећи о економији. Иванишвили је много тога обећао. Пред изборе изјавио је да је спреман да повећа пензије до нивоа егзистенцијалног минимума, а то је 140 долара по човеку, да формира фонд за подршку пољопривреде (још око пола милијарде долара за све). Сви ови програми захтевају велики новац. Питање је где да се он узме.

О томе је у интервјуу за Глас Русије говорио главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.

- Занимљиво ми је када ће се појавити неки економски програм. Осим свега осталог, за Иванишвилија су гласали зато што су поверовали да он може да покрене грузијску економију. То је бескрајни спор поклоника и противника Сакашвилија. Поклоници тврде да се у његово време економија појавила. Једино што је учињено то је повећање наплате пореза. Мислим да је Сакашвили стратешки био у праву. У том смислу да је видео Грузију искучиво као сервисну економију: туризам и готово. Неће Грузија бити индустријски центар, неће бити интелектуални центар. Поопривреда може да се лако подигне. Али не извоз. Зато мислим да принципијелно ништа не можеш да промениш.

Треба признати да Грузија преживљава не баш најбољи период своје историје. У таквој ситуацији има смисла одустати од наглих окрета при истоименом притискању педале гаса и кочнице. Наравно, нове власти би хтеле да прекину са наслеђем прошлости. Али најбоље је не чинити то на силу. Ризични маневри могу да не изведу Грузију на путању стабилног развоја.