Како Украјина и Русија да скоче са политичке клацкалице?

Све политичке измене у Украјини неизбежно дотичу питање о војно-техничкој сарадњи Москве и Кијева. Колико је она данас осигурана од политичких ризика? Како Русија може себе да осигура од промена у расположењу руководства Украјине?

Подељени организам

Основни производни капацитети совјетског војно-политичког комплекса налазили су се на територији РСФСР и прешли по наследству РФ. Али Украјина се може назвати бисером совјетске одбрамбне индустрије. Украјинска предузећа су била ангажована у производњи технике и наоружања за све видове Оружаних снага, на њеном тероторији деловало је много главних производњи и пројектних бироа. То су такви гиганти као што је Црноморско бродоградилиште, Харковска фабрика саобраћајне машиноградње, пројектни биро Антонова, Јужмаш.

Значај производње агрегата и делова био је исто тако важан. Практично сви совјетски хеликоптери и значајни део авиона добијали су моторе украјинског порекла. Тамо се производио и значајни део бродских енергетских уређаја и много тога другог.

Данас је значај украјинских предузећа за руску одбрамбену индустрију пао, али не треба га потцењивати. Сарадња са Украјином и даље је врло важна за авиојациону индустрију, између осталог индустрију хеликоптера, за производњу низа система ПВО. Коначно, за подржавање у радном стању ракета Р-36М2 Војвода, које и даље чине значајни део руског нуклеарног потенцијала. При томе, у срадњи са Украјином постоје одређени ризици, како политички, тако и пословни.

На прве су поново подсетили резултати нових избора. Пролазак националиста у украјински парламент и нејасне перспективе актуелног председника Виктора Јануковича на следећим изборима прете озбљиним последицама. Од ревидирања режима базирања руске Црноморске флоте у Криму до проблема у сфери војно-техничке сарадње, који могу да доведу до прекида сарадње.

Сарадња је оптерећена и пословним ризицима. Методе које истичу многи експерти украјинског бизнис-процеса веома отежавају изградњу дугорочне сарадње. Ревидирање усаглашених услов ауговора, отезање преговора, непоштовање рокова за извршење у споју са деградацијом украјинског научног и производног потенцијала не уливају оптимизам.

Излазак у тим условима је доследна замена украјинске продукције руском. У низу грана то се већ дешава. На пример, Русија је одустала од куповине ракета ваздух-ваздух украјинске производње. Руске ракете нове генерације производи данас корпорација Тактичко ракетно наоружање. Врло битан пројекат је и премештање производње пропелерских мотора за хеликоптере, што ће омогућити да се коначно локализује производња хеликоптера у РФ.

Разуме се, то захтева велика средства и време. И оптимални излаз било би обједињавање руских и украјинских предузећа под једним кровом. Ипак данас оно тешко да је могуће.

Илија Крамник,