Сергеј Лавров: демократија која се намеће гвожђем и крвљу не успева

Пелцовање демократије помоћу гвожђа и крви у савременом свету је недопустиво. То је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров на седници руског Савета за спољну и одбрамбену политику.

Мада Лавров није поменуо конкретне земље, његове изјаве су директан одговор на критичке изјаве Запада у вези са принципијелним ставом Москве о регулисању у Сирији и иначе прилазу проблемима извоза демократије. Такви методи, - подвукао је министар, нису бољи од извоза револуција.

Сергеј Лавров је рекао да пример Ирака добро демонстрира, чему воде методи насилног наметања демократије. Москву забрињава, што неке државе данас покушавају да учине либијски модел преседаном. Шеф МСП РФ је подсетио, чему воде покушаји примене силе заобилазно СБ УН.

- Наметање другим земљама сопственог политичког система може да подстакне раст екстремистичких снага, одгађајући перспективе правих демократских промена. То је једно од принципијелних питања савремене међународне политике. Оно је директно повезано с темом будућег светског уређења. Реч није о томе да се Русија супротставља западном утицају или из беса омета пројекте, које иницира Запад. Реч је о томе да линија напредовања демократије гвожђем и крвљу заиста не успева, у то смо се убедили буквално ових дана, последњих месеци, последњих годину и по дана.

Сергеј Лавров је рекао да нико све до сада не може да предвиди развој догађаја на Блиском Истоку. Говорећи о либијском моделу, шеф МСП РФ је мислио на почетак бомбардовања Либије 2011. године од стране НАТО и САД. Под предлогом хуманитарне интервенције алијанса је фактички подржала једну страну у грађанском рату у Либији. После свргавања Моамера Гадафија је ситуација у Либији још увек далека од нормалне и демократске. Данас слични шаблон покушавају да примене у Сирији.

Русију забрињава, што се због такве политике напетост у свету повећава, - додао је Сергеј Лавров.

- Забрињава нас и још један аспект. У време економских криза настаје начин решавања проблема војним путем. Таква тенденција није страна неким нашим партнерима.

Руски Савет за спољну и одбрамбену политику је формиран 1992. године. То је једна од најауторитативнијих независних друштвених заједница Русије. Он обухвата политичаре, руководиоце «можданих центара», бизнисмене, научнике, новинаре. Савет разрађује и процењује све аспекте националне стратегие Русије у области спољне политике, одбране, стварања грађанског друштва.