Случај генерала Толимира: Сарадник Младића? Доживотна!

Хашки трибунал је осудио заменика команданта Војске Републике Српске Здравка Толимира - на доживотну робију. Он је проглашен кривим за наводни геноцид, злочине против човечности у односу на муслимане у Сребреници и Жепи 1995.године, када је наводно било убијено, према најчешћој верзији, 8 хиљада људи.

То да ће пресуда бити таква каква јесте, било је јасно још у почетку, обзиром да генерала Толимира посматрају као „десну руку, очи и уши“ команданта Ратка Младића. То је савршено било јасно и самом генералу Здравку Толимиру. Током судског процеса он је врло често скретао пажњу на то да се Хашки трибунал управља принципом „претпостављене кривице“.

„Тужилаштво утврђује, да је Толимир био један од најближих саветника генерала Младића, претпостављајући кривичну одговорност генерала Младића, која се у овом случају није доказивала.Чињеница да сам ја био помоћник Младића, не може да буде основа за извођење закључака о мојој одговорности.“- изјавио је генерал, који се у Хагу пред Трибуналом сам бранио.

Постоје питања и у вези са списком сведока, које је представило тужилаштво. На пример, официр Војске Републике Српске Момир Николић је признао кривицу. Он сам је познат по томе што је још до Толимира, на поступку у случају србског генерала Крстића, од стране адвоката био ухваћен у лажи. Ради се о томе да је Николић раније признао да је руководио наводним масовним убиством хиљаде и нешто муслимана, а ипак потом, током унакрсног испитивања признао да је лагао. Ипак, за сарадњу са Трибуналом, смањили су му казну за 7 година.

Током процеса генерал Толимир је негирао своје учешће у убиствима, тврдећи да није био на тим местима, да није знао за „наводне планове за убиство ратних заробљеника“, а такође према војној хијерархији није имао права да даје наређења многим официрима који су осуђени пред Трибуналом у Хагу и судом у Сарајеву, као организатори тих злочина.

Осим свега реченог, у Хагу је генерал Толимир говорио о неколико чињеница које могу веома да покваре слику о Србима као народу који је наводно вршио геноцид над недужним муслиманским цивилима. На пример, он је рекао, да је војска Републике Српске блокирала хуманитарне конвоје за снаге УН у источним енклавама, јер су их користили за кријумчарење оружја, а да је права хуманитарна помоћ одлазила у руке војске муслимана.

Такође говорио је и о томе да су Сребреница и Жепа, иако проглашене демилитаризонаим зонама, ипак биле коришћене у војне сврхе од стране муслимана, а да су у томе помагале међународне снаге.

Пресуда Толимиру веома је индикативна у контексту претходних пресуда Хашког трибунала - сматра научни саветник Института савремене историје у Београду:

Проблем са том пресудом је што је пресуда Готовини релативизовала командну одговорност. Значи, ако прихватимо командну одговорност, свакако је Толимир крив. Међутим, командна одговорност се прихвата у случају српске војске, али не и у случају хрватске или „косовске ослободилачке војске“. Сигурно су криви и Харадинај и Готовина, а командант је одговоран за понашање своје војске. Проблем је у томе што је Сребреница већ означена као геноцид и колективни злочиначки подухват за разлику од „Олује“. Ова пресуда је производ већ донете пресуде о природи злочина у Сребреници.

Остаје само да се дода да је пресуда Толимиру донесена по принципу „Сарадник? Доживотна!“ аутоматски разбија све илузије да ће генералу Младићу праведно пресудити. Ако је уопште праведних пресуда и било.