„Бајконур“ не да мира

Партнери у пословима на земљи нису поделили космос. Несугласице поводом космодрома Бајконур међу пријатељима из Царинског савеза, Русије и Казахстана, попримиле су званичан карактер. Како се испоставило, Москва је још пре новогодишњих празника послала ноту Астани. Руска влада је захтевала да се објасне најновије изјаве руководиоца Казкосмоса Талгата Мусабајева. С тачке гледишта Русије, оне су биле „неосновано оштре и ван оквира његове надлежности“.

Талгат Мусабајев се још 2008. године залагао за поновно разматрање важеће правне основе за изнајмљивање Бајконура од стране Русије. Тада је изјавио да ће покушати да издејствује смањење лансирања руских ракета-носача „Протон“ с космодрома. А у децембру 2012. године, говорећи у парламенту, руководилац Казкосмоса је изнео нове планове – да се Бајконур у потпуности одузме од Русије. Истина, МСП Казахстана је пожурио да изјави да би спровођење оваквих планова у живот било „наивно и неразумно“ – и да су уопште, новинари изврнули Мусабајевљеве речи.

Правдања МСП ни на кога нису оставила јак утисак: као што је већ било речено, трвења нису почела јуче и прича траје дуги низ година. Русија је једном морала поново да разматра споразум с Казахстаном о изнајмљивању космодрома. Стога нови уговор важи до 2050. године и Астана сваке године од Москве добија 115 милиона долара. Ипак, „ситни неспоразуми“ који настају с времена на време – као што су неочекивано одложена лансирања због нејасних разлога – приморали су уговорне стране да оснују међувладину комисију за комплекс „Бајконур“. Предводи је први вице-премијер руске владе Игор Шувалов. Његово надлештво је и било принуђено да пошаље ноту у Асану поводом изјаве Мусабајева.

Прво питање које се поставља у садашњој ситуације везано за космодром: шта Астана заправо покушава да постигне? Јер, јасно је да Казахстан с Бајконуром не може изаћи на крај, истиче директор Савета за националну стратегију Валерије Хомјаков.

- За Казахстан је потпуно бесмислено да сам одржава Бајконур. За то је потребна екипа изврсних стручњака. Нису у питању само веза, точиоци горива, инжењери, - то је огроман посао. Казахстан једноставно нема такве стручњаке. Они могу да обаве само један део посла.

Уосталом, Казахстан ни не жели да истера Роскосмос с Бајконура. Циљ свих ових испада је потпуно други, сматра стручњак Института земаља ЗНД Андреј Грозин.

- Казахстан је заинтересован за развој десног крила Бајконура, стартних стаза „Зенит“. Жели да оне постану његова својина коначно и неповратно како би могао да зарађује не само на изнајмљивању, већ и на лансирањима која би се обављала с Европљанима, Украјинцима и с руским компанијама.

Пројекат о којем се ради, првобитно је био предвиђен за лансирање еколошких носилаца без хептила класе „Зенит“ и ракете „Ангара“. Уз његову помоћ Астана је покушавала да сачува монопол на космички транзит и да задржи Русију уз себе. Међутим, по мишљењу већине стручњака, понашање Казахстана ће имати супротан ефекат – примораће Москву да форсира стварање алтернативних космичких полигона. Уосталом, овај задатак је већ назначен у државном програму за космичку делатност Русије до 2020. године, који је премијер Медведев одобрио крајем децембра. Као главни задаци наведени су изградња космодрома „Восточниј“ на територији Русије и модернизација аеродрома Плесецк. А што се тиче Бајконура, стручњаци су уверени: Москва ће у најскорије време изгладити несугласице с Астаном.