Европа 2013: избори, банкротирања и поново Грчка

Почетак 2013. године не нуди мир Европи. Главни политички догађај ће бити јесењи федерални избори у Немачкој. Они могу бити опасни по државу, која је европски тешкаш читаве Уније. Нису никуд нестали ни дужнички проблеми. Донета крајем 2012. одлука да се настави кредитирање Грчке је за Атину неопходан предах – али не и више од тога. Тему наставља наш посматрач Петар Искендеров.

Што се тиче дугорочних перспектива за Европу – стручњаци нису уверени да је еврозона способна да у најближе време превлада кризу. Аналитичари рејтиншке агенције Фич и даље сматрају да ће Грчка вероватно банкротирати. То је сведочанство да засад не успева да се преломи ситуација у Грчкој – рекла је у разговору за Глас Русије шеф катедре за европску интеграцију МГИМО МИП-а Русије Олга Буторина. Она је подсетила да је грчки проблем сазревао у Европи више деценија:

- Грчка је више деценија имала макроекономске показатеље, који никако нису одговарали критеријумима еврозоне. На пример, дефицит државног буџета је дуги низ година пре него је Грчка примљена у ЕУ износио око 8%. Међутим ми знамо да су критеријуми били да дефицит износи највише 3%. То се тиче и темпа развоја грчке економије. Ипак, ЕУ се нада да ће већ донете мере натерати Грчку на строгу буџетску дисциплину. Ако ЕУ успе да преломи неправилну политику земље, Грчка ће остати у еврозони.

Према мишљењу стручњака Фич, није само Грчка на граници да банкротира, већ су ту и друге проблематичне земље Средоземног мора. А економски раст ове године може да очекује само Немачка. Наравно ако не дође до јаких предизборних и постизборних потреса.

Избори заиста могу ове године да дестабилизују ситуацију. Већ у фебруару ће гласати Италијани. Очекивана промена власти нуди неодређеност, а стручњаци америчке банке Морган Стенли прогнозирају да ће политичке снаге Италије критиковати мере штедње. То може да изазове панику код инвеститора, уплашених да ће Италија напустити зону евро. Даљи ефекат домина је лако предвидети: од Португалије и Шпаније до Грчке, колапс евра и нови талас изолационистичких расположења у стабилним државама ЕУ.

А онда долазе федерални избори у Немачкој који могу показати нове тенденције у политичком животу земље, рекао је стручњак Института за Европу РАН Владислав Белов:

- Веома су опасне изјаве које се чују у Немачкој да постојећа коалиција ХДС-ХСС и „слободних демократа“ неће опстати до избора. Сада видимода је пала популарност великих традиционалних партија, јер се бирачима чини да оне нису способне да предложе нешто паметно за превладавање кризе.

У то време водећи представници британског пословног света су озбиљно забринути поводом могућег изласка Велике Британије из ЕУ. Агенција Ројтерс јавља да су се обратили са отвореним писмом премијеру Дејвиду Камерону, у којем га позивају да поступа пажљиво и да не покуша да радикално промени однос Велике Британије према ЕУ. Бизнисмени су убеђени да Британија мора бити центар јаке, реформисане ЕУ. Раније је премијер обећао да ће спровести референдум по питању статуса земље у ЕУ. Неки стручњаци су референдум упоредили по важности са планираним плебисцитом 2014-2015 о томе треба ли Шкотска да остане у саставу Британије.